NE JEBE LEP NEGO IZABRAN

Od svih prvoaprilskih šala, najbolja je bila ona s izvesnim skorim povećanjem plata i penzija. Ako nekom još nije jasna svrha tog cirkusa, ja bih povukla paralelu s pričom koju mi je uvek pričala baka, a koja je klasičan primer kad su ovakve situacije u pitanju.

Elem, očajni domaćin koji je jedva sastavljao kraj s krajem, s kamarom dece i ženom, a bez osnovnih sredstava za život zvao se, recimo, Stojan. Kao i svaki autentični Srbin, u trenucima najvećih poraza i očaja obratio bi se direktno Gazdi:

– Dragi Bože, zašto me ovako kažnjavaš? Šta sam ti zgrešio? Pošten sam, radan, žena i ja izrodili smo kamaru dece kako si zapovedio, a ti nam zavrnuo sve slavine i sad nemamo od čega da živimo! Njiva slabo rađa, sve što izraste odnesu poreznici, krave i koze koje još nismo prodali su gladne i mršave, kolibica nam prokišnjava i smrzavamo se. Redovno plaćamo Informatiku i RTS! Molim te, javi se i kaži šta da radim!

– Stojane – oglasi se Bog – sve tri krave uvedi u kuću i tu neka ostanu mesec dana, onda ćemo se čuti.

Nemajući kud, jer se zna ko kosi a ko vodu nosi, Stojan ga posluša. Uvede on krave u jednu od dve sobe u uđerici i započe pravi pakao. Ipak, to beše Božija volja, te Stojan i njegova porodica preguraše nekako tih mesec dana. Tada se Stojan odvaži da se ponovo obrati Bogu.

– Kako je Stojane? – namignu Gospod.

– Ooo, Bože, ja sam te poslušao i sad nam je deset puta gore! Deca dobila neki osip od prljavštine, sve smrdi, jedna krava prestala da daje mleko pa imamo još manje hrane, deca gladna zapevaju! Pomozi nam, molim te!

– Tišina tamo! – ljutnu se Gospod. – Kukate tu ko babe, a domovina grca! Nego, od danas krećemo u nove reforme, pa ćeš da vidiš šta je prosperitet! Sad uvedi i one 4 koze i tri kokoške u kuću, pa mi se javi za 3 meseca!

Očajni Stojan ipak posluša, nije mu bilo do šale kad su božija posla u pitanju. Uostalom, ne bi Bog bio glavni baja kad ne bi imao sve odgovore i rešenje za svaki problem, čak i ako ga je sam napravio. Uvede on u kuću i ostatak menažerije i tako živeše još tri paklena meseca.

– Ooo, dragi i premudri Bože, javi se! Ovo se više ne može izdržati! Jedna krava je uginula jer nismo imali novac za veterinara, dete nam se razbolelo a pare od SMS-ova nikako da stignu, koze pojele sav nameštaj pa spavamo na podu! Šta da radimo, kako da postupimo da ispunimo volju tvoju? – zavapi očajni Stojan.

– Ti , Stojane, jamačno znaš da je septembar i da nam predstoje uskoro izbori?

– Kako da ne, kako da ne, ali, ako svi pomremo, ko će da glasa, o, presvetli?

– Ne brini, Stojane, to je već sređeno! Elem, prestani da širiš paniku i od danas krave neka ponovo žive u štali. Čujemo se za mesec dana!

Tako i bi. Posle mesec dana, ukaza se Stojanu sveti Vulvin

. – Ovde sam po nalogu Boga, on je nešto zauzet oko nekih plakata, pa me je poslao da proverim kako napreduju reforme.

– Odlično! – radosno reče seljak. – Ovog meseca nam je već mnogo lakše! Krave radosno pasu na livadi i počele su da daju više mleka, pa nismo toliko gladni. Ali, krov samo što se ne sruši, a morali smo i da zakoljemo dve koze, jednu da se prehranimo, a drugu kao žrtvu Bogu. Možda nam to donese prosperitet!

– O, mudri Stojane, dobro si učinio! Shvataš li sad šta je prosperitet? Pa Boga kao što je naš nigde nema. Šta bi bilo da su ga imali Grci, a? Ali ne, oni hoće da imaju više bogova, e onda neka pate! Pozdravlja te Gospod i poručuje ti da sve koze i kokoške vratiš u dvorište, pa će te on lično posetiti u decembru, s predizbornim materijalom. Gospod neka je po sredi vas!

Dođe i dugoočekivani decembar i Gospod ispuni volju svoju, te poseti Stojana.

– Svaka čast, Gospode, hvala ti, hvala! Nikada nam nije bilo bolje! Ako i jeste, mi smo Srbi pa imamo kratko pamćenje! Sve je u najboljem redu i život teče bez stresa i trzavica. Čak se i krave smeškaju, a o kozama da i ne govorim, tebe mi!

– Stojane – prekinu ga Gospod i obliza usnu – nemoj da mi se zahvaljuješ. Napredak ove države je moj najviši prioritet. Drago mi je da su ove reforme donele toliki pomak u vašim životima, i ne zahvaljuj se, samo sam obavljao svoju svetu dužnost. Evo ti ovaj pamflet i ovaj plakat, taman lepo da zapušiš rupe na zidu, a i nekako je fensi. Ovo kad vidi Evropa, ima da nam plati da uđemo u onu njihovu Uniju! Uskoro stižu i pare od SMS-ova pa ćeš moći da platiš participaciju, a ako je velika frka, mogu ja i helikopter da pošaljem…

– Ne treba, ne treba! – zavapi seljak. – Toliko već ne možemo da tražimo, znamo da postoje mnogo ugroženiji kojima je vaša pomoć potrebna, pa vas ne bismo više zadržavali.

– Dobro, onda se vidimo na izborima, Stojane. Umalo da zaboravim, poklon od mene lično, hemijska i blokčić, naravno, s mojim ličnim logoom. I zapamti, ruka ruku mije, ili polomim je!

Stojan se prekrsti i presrećan zakorači u bolji život.

DIJASPOREA ACUTA I KAKO JE USPEŠNO LEČITI

Januar, visok datum, a najavili su vam se gosti iz inostranstva. Dođu oni tako svake godine po jednom, al’ uvek u nevreme. I uvek u januaru, najdužem mesecu u godini, kad ste spucali sve rezerve koje ste imali (i one koje niste, a ne znate odakle vam) na razne proslave. Božići, novogodišnji praznici, slave, rođendani, svadbe, čudamuda. Više niste kreditno sposobni i sanjate kako dolaze i plene vam nameštaj, odvode vam decu a vi se kao u filmovima besite za luster u kupatilu i visite tu ko džigerica, dok vas posle par nedelja ne pronađe poštar koji nosi opomenu za struju. Ali, njih boli uvo za vaše probleme i finansijsku krizu, oni vam se uvale sa sve decom i užom rodbinom i ne znaju da odu.

Svaki prosečan Srbin s prosečnom platom koju ne dobija jer je firma pod stečajem i s nezaposlenom ženom i još nezaposlenijom decom ovo doživljava kao atak, ne samo na džepove nego i na živce. Treba ostati normalan dok slušate beskrajne priče o tome kako je njima tamo u tuđini teško, kako ih bije nostalgija i kako im oči ispadnu dok pošteno zarade tih par hiljada eura mesečno. Dođe vam da prodate onaj polovan kompjuter koji koristi cela vaša porodica dok vam ne iseku Internet pred kraj meseca i da za te pare kupite njihovoj deci bombone. Jbg, toliko vredi ta krntija.

Elem, ovo pisanije je potaknuto anketom koju sam sprovela među brojnim prijateljima i počela su da iskrsavaju eventualna rešenja.

Dakle, ako i pored toga što ste slagali da upravo krečite stan ili ste u sred selidbe oni ostanu postojani kano klisurine i ipak najave dolazak, pokušajte s boginjama, velikim kašljem, kugom, sidom i kolerom. Ako ni to ne pomogne, postoji par trikova kojima ćete verovatno skratiti njihov boravak u domovini, odnosno u vašem stanu i tako eventualno platiti bar prvu ratu za struju.

Pored vrata mora da stoji lovačka puška, bejzbol palica, mitraljez, set noževa ili bilo kakvo oružje. Ne držite vi to tamo za ukras, da se zna, to je neophodna zaštita od provalnika koji svako malo upadaju, pljačkaju i ubijaju. Eventualno ispalite jedan rafal od sreće što su vas se setili i ukazali vam čast svojom posetom. Dakle, noćni izlasci po kafanama i splavovima otpadaju jer treba čuvati i sačuvati prirodno stanište i glavu na ramenima. Danju je najbolje ići u razgledanje grada, manje je opasno a i štedi se na struji i grejanju. Tu ih upoznajte s lepotama gradskog prevoza, najbolje u špicevima,svratite na groblje da im pokažete kako je lepo uređeno i ko je sve umro od raka izazvanog bombardovanjem nezasićenim uranijumom, a ko od gladi.

Šta god da kuvate, neka to nikako ne bude ništa od kiselog kupusa kojeg su se toliko zaželeli. Zaboravite na podvarke, sarme, pasulj ne kuvajte ni u ludilu, nego udrite po kineskoj hrani i picama vikendom, ostalim danima zna se: ‘leba i masti. Jeste da utiče na holesterol, ali jedno parče može da vas drži na nogama i do večere. Krizna vremena diktiraju krizni Meni. Ako su doneli onih sto grama kafe što uvek donesu na poklon jer je, eto, u Njemačkoj euro veći nego u Srbiji i teže ga je zaraditi, kuvajte dok ima kafe i dok vam ne iseku struju. Posle toga udrite po čaju od oleandera.

Svoju decu pošaljite babama jer nemate čime da ih hranite do februara. Kad stigne plata konačno ćete moći da se vratite normalnom gastronomskom životu (hleba i pekmeza, hleba i margarina, hleba i jezika).

Upalite TV i dotucite ih našim političkim temama, strašnim nesrećama i epidemijama koje trenutno vladaju i koje nas tek čekaju iza ugla. U sebi se zahvalite Nadi Macuri, Olji Bećković i Miri Adanji –Polak koje su veoma moćno oružje, čak moćnije od supe iz kesice koju ste im danas uvalili za ručak.

Pričajte o inflaciji, mobilizaciji, nedozvoljenim supstancama koje valjate da biste prehranili porodicu i strahu od policije koja vam svakog časa može upasti u stan i sve vas pohapsiti. Motajte duvan s pijace, efikasnije je od suzavca.

Ako ništa od gorenavedenih akcija ne pomogne, ostaje vam stara, hiljadu puta oprobana varijanta koja ne može da omane:

• Tražite da vam pozajme novac
• Najavite porodičnu posetu njima u februaru