RAŠIRI NOGE I REĆI ĆU TI KO SI

Stiže leto a s njim i novi modni trendovi. Možeš ti da budeš pametna k’o Ajnštajn, dobra kao ‘lebac ili zanimljiva k’o geografija, od tog posla nema ništa, to će primetiti samo tvoja keva i to ako imaš sreće. Kozmetička industrija kaže da nikada nisi dovoljno lepa i poželjna ako ne spiskaš sav novac koji imaš na sijaset novih tretmana koji su smišljeni zimus, u trenucima dokolice. Sneg veje, stis’o minus, a onaj kozmetički inovator nije išao na skijanje niti sedeo skrštenih ruku, nego je prokletinja smišljala novu golgotu za moderne žeMskinje, koje ne žele da sede skrštenih nogu.

Elem, najnoviji modni krik jeste šminka za intimnu regiju, da prostite.

Dobro ste čule drage dame, stigla je šminka za životnu sredinu, onu smeštenu ispod donjeg dela stomaka. Kada dotičnu regiju očistite od korova, tu su puderi, rumenila, izbeljivači, a sve u zavisnosti od toga da li želite da vaša „mala“ izgleda kao Frankenštajnova nevesta ili kao seoska lepotica. Kolekcija specijalno dizajnirane krečane bi bez problema mogla da nosi naziv Pizdeleene, mada „Možda je rođena s tim“ nekako ne bi bio adekvatan slogan, jer sigurno nije rođena s pudrijerom ili vrećom brašna između prepona. Već vidim reklame na bilbordima, u autobusima i naravno, na internetu: „ Kako se ono zvaše šminka koju koristi tvoja kuma? Na vrh mi je jezika…“ Nadam se da se proizvođači neće zaustaviti ovde, i da će uskoro pojaviti i neki lajneri za uterus, maskare za jajovod, veštačke trepavice za jajnike i nemojmo zaboraviti na specijalno dizajnirani karmin, sve za doslovni bebi dol’, ako  me razumete.

Nemojte mi reći da već ne možete da zamislite sebe na nekom sastanku ili skupu, kako se kulturno udaljavate od stola uz reči: „Izvinite me, samo da napuderišem nos i popravim ribi karmin.“ Ukoliko dođe i do intimnih trenutaka, skidanje veša će biti propraćeno divnom dimnom puderastom zavesom, nešto nalik trešenju jorgana sa bakinog stoletnog kanabeta.

Ako mislite da je ovaj novi modni detalj samo još jedna glupost u nizu, smatrajte da niste dobro prošli na kvizu. Ovi proizvodi će sa sobom povući i mnoge druge proizvodnje, kao i otvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih profesija. Zamislite samo – neseser za intimnu šminku, torbe i tašne sa dodatnim pregradama za iste, profesionalni intimni šminkeri (mindžer/ka), centri za intimno šminkanje i relaksaciju. Posle frizera odmah pravac kod Stojana (nešto mi govori da bi nekom Stojanu stajala ovakva profesija), raširite se kao kod ginekologa i kažete „Stojane, napravi mi Joksimovića!“ Ili „Stojane, da mi štuka bude upadljiva kao oči Maje Nikolić!“ ili ono što Stojan neće želeti da čuje za vreme letnjih žega „Stojane, daj je spremi za pohovanje, znojim se ko Nadal u drugom setu!“. Sve u zavisnosti koliko naslaga pudera želite da imate, naravno. Uz to, kupovina rođendanskih poklona je sada postala mnogo lakša, a vašu drugaricu će sigurno obradovati nova kolekcija Picolicina nijanse virdžin roze. O ginekologu da i ne govorimo.

Šminka je tu, zato nemojmo zaboraviti i na nakit. Ne, pirsinzi su pali u zaborav kao i Krkobabić. Možda minđuše u obliku tiganja, da mu odmah stavite do znanja da ne vodite samo računa o svom izgledu, već i da ste vrsna domaćica. Ili možda neki prikladni zvekir, da može da kuca dva puta. Ako ni maskaru ne uspe da razmaže, onda će znati da je dvojka. Kako god, najbitnije je da je sve vodootporno, kao što već i same znate.

Nova industrijska revolucija kuca na vrata. Osim novih poslova, proizvoda, tu je još dodatnih sat vremena reklama – prašak, ulošci, prostata, glavobolja, Picolicin, čips, osveživač, Picolicin, maskara, parfem, dezadorans, Picolicin. Ukratko – ubijanje od para. Iskreno se nadam da se ova industrijska revolucija neće završiti samo ovim kozmetičkim prevratom. Da sam ja onaj inovator, predložila bih i neke Me Dol’ žvake s aromom rosnih livada i košenog sena. Pravljenje balona će u početku biti prepreka, ali ne ona nesavladiva. Vežba čuda čini! U skorijoj budućnosti možemo očekivati i takmičenje u duvanju ovih balona, spram čije posećenosti bi Olimpijada izgledala kao koncert Jelene Karleuše. Što, šta fali? Kegelove vežbe još nikad nisu bile ovako zanimljive i delotvorne, složićete se.

Sad znate zbog čega je kozmetička industrija najvažnija grana industrije ikada- ko bi vas drugi učio da poštujete sebe kao ljudsko biće? I ne samo to. Pošto su vas naučili da lepota dolazi iznutra ali da je jako bitno da oderete sebi kožu za paštetu i isprobate sve njihove proizvode, sada su otišli korak dalje i rešili da vas nauče da prigrlite svoju ljubimicu. Do sada su drugi razmišljali o njoj, od danas možete i vi!

A sad me izvinite, moram da pročešljam imenik i proverim da slučajno nemam nekog Stojana u kontaktima. I da ga blokiram. I da spalim televizor, a daljinski zakopam u dno vulkana, za svaki slučaj.

KONAČNO JEDAN BLOG O SEKSU

Bardan drugari, nadam ste da ste dobro i da ste zdravi k’o dren. Ako niste, manite se onih bestselera i izmišljenih priča o sado-mazo seksu u kojekakvim podrumima, kad za samo 50 dinara možete doživeti hardcore jebanje, nakon kojeg će vam sve ostalo delovati ko mlaka boza u Džaferovoj poslastičarnici.

Vazduh je bio lepljiv i težak i osećala se neka napetost u hodnicima koji su odzvanjali prazninom. Tako počinju neki pornići, čula od drugarice. Konačno, iz susedne prostorije iskrsnu nervozni  mladi  čovek i odmeri me munjevito od glave do pete:

– Šta vi čekate tu?

– Vas, nadam se.

– Ime, prezime, termin? – prekinu me autoritativno.

Sve izgovorih u dahu, malko se pomerajući u stranu, ako slučajno poželi da me iznabada glavom, jer sam više za soft varijante.

– Uđite, sedite. Posvetiću vam 15 minuta i ni minut više. – izgovori on hrapavim glasom.

Čovek ništa nije slagao, posvetio mi je tačno toliko, ako odbijemo 10 minuta na kucanje i mrštenje na pacijentkinju koja se usudila da se razboli i sjebe mu petu kafu od jutros.

– Znate, boli me levo stopalo, a imam problema i s vratnim delom kičme koji me naprosto ubija.

– E, ne može. Mogu da vam pregledam ili nogu ili kičmu. Nemam vremena.

– Meni je potreban kompletan pregled, čekala sam na red više od dva meseca, a nema nikoga u čekaonici.

– Šta vam je hitnije, stopalo ili kičma? Za ono drugo zakažite ponovo.

– Doktore, možda je to i povezano, šta onda?

– Onda nemate sreće. Izujte se i sedite ovde.

Šta ću, povinovah se jer sam shvatila da me svakako neće pregledati, posebno ne ako ga ubijem.

Ne mogu da lažem, gledao mi je u stopalo ceo minut, a onda ga i pipnuo i to dva puta. Zabolelo me je gadno.

– E, tu me boli. Nisam sigurna da li sam nezgodno izvrnula stopalo ili je nešto drugo, ali bi mogli da mi ga snimite pa da eliminišemo bar nešto, a?

– Obujte se.

Kucao je nešto o nekoj  markiranoj kremi koju treba da mažem i o ulošcima po meri za koje treba da se iskezim papreno u nekoj od preporučenih firmi.

– Ali, ja nemam ravne tabane, niti neku devijaciju stopala, ako sam dobro shvatila?

– Nemate. Dođite za mesec-dva, ako i dalje boli, onda ću vam možda prepisati neku terapiju, nešto.

– A da mi ipak snimite stopalo?

– Sledeći! – zaurla doktor, a ja izvedoh moonwalking unazad, pa sve do šaltera gde se plaća participacija za pregled.

– Mogu li da platim pola participacije, dobila sam pola pregleda?

Gospoja sa šaltera pogleda koleginicu pored i obe mi vrlo poslovno odgovoriše, uglas: „Pedeset dinara!“

Šta ću, vidim da s njima nema šale, naročito ne s onom koja je heklala, pa brže-bolje platih pregled koji nisam dobila i odšantah kući ko Mala Sirena.

Sad sedim i razmišljam – lekari imaju baš male plate, ako ne računamo ono što zarade u svojim privatnim ordinacijama koje se vode na ženu i svastiku. Drugo, rade s sve samim pičkama od ljudi koji se non-stop razboljevaju i samo sede po hodnicima ko da su lekari tu zbog njih a ne oni zbog lekara i njihovih normi i satnica. Treće, onih par kolega koji ih zajebavaju u zdrav mozak zaista se posvećujući  zdravstvenim problemima pacijenata i još za to primaju istu platu samo im kvare ugled i reputaciju stečenu mukotrpnim specijalizacijama na neradu, hohštapleraju i saradnji s farmaceutskom mafijom, pa im to otežava prepisivanje lekova koji nisu lekovi nego dodaci ishrani i kojekakvih Eucerina. Neće da budu lepi, kad su već bolesni, pacijenti su stoka i ništa drugo.

S druge strane, ona ženica što zaprima gajbe s hlebom i mlekom u pola 6 ujutru mi uvek s osmehom da pola hleba i ne naplati ceo. Nekad se zapriča sa mnom više od 15 minuta dok riba izlog i pere gazdina kola nedeljom. E, zbog takvih, često veoma obrazovanih trudbenica, ova država propada. Niti štrajkuju, niti imaju pauze, niti sede, niti ispijaju kafe, pa još i rade prekovremeno i na crno. Da se ja pitam, ja bih to sve pohapsila, a na njihova radna mesta dovela mlade i zdrave lekare, od dobrih majki s klinika i još boljih očeva s Instituta, pa da se konačno zavede neki red u ovoj zemlji i da nam svane u seksualnom smislu.

Odoh da slušam Vivaldija dok mekim kružnim pokretima utrljavam ekstravlažnu Eucerin kremu s 10% uree i  kao orgazmičnu završnicu da šernem još koji link o štrajku lekara, kao podršku.

More, mrš!

IZMEDJU KRILA TELO MI POSRĆE

Svi znaju da sam ja jedan krajnje neurotičan tip žene. Od najbliže familije sam nasledila muzikalnost, nesanice, sklonost ka porocima koji ubijaju, a u životu stekla dva psa, jedno hiperaktivno dete, jedne naočare s plus dioptrijom, par polovnih ljubavi i okoštavanje kičme od sedenja za računarom.

E nećeš se zračiti više! Nećeš narušavati zdravlje sebi i drugima! Izbij iz glave te misli o pravljenju atomske i nadji balans jebote! I odem ti ja tako na Google da iznadjem šta mi je činiti i koje dugme pritisnuti da vratim duševni mir i malo saniram narušeno zdravlje, a da ove ogolele žice što ih živcima nazivaju obmotam bilo kakvom izolacijom.

Da vidimo…. “Svakoga jutra popiti čašu tople vode na prazan stomak.“ Buhahaha, ako ne računamo to da sam proždirala slatkiše do pola 3 noćas stomak mi jeste prazan i mogla bih i jesti nešto. Čekaj, polako, koncentiši se – topla voda. Skuvaću nes kafu jer to i jeste sama neka vodurina, a pošto je ja pijem bez šećera ne može da škodi, jelte. Eksiraću, ko je jebe, sve za zdravlje i duševni mir dajem, sve!

Dalje…. “Fizička aktivnost je nezamenljiva.“ A da l’ se računa to što nisam našla papuču kad sam ustala iz kreveta i jedva odradila stoj na nogama pa sam prešla jedno 5 metara skakućući na jednoj nozi i umalo napravila špagu kad sam uletela u mokro kupatilo? Jok? Pu! Ništa, obuvaj patike i u prirodu! I gde da nadjem prirodu u centru, gde? Išla bih ja na neko izletište ali ovo su mi nove patike a tamo je blato, tamo su gmizavci, razne ogavne bubetine koje mi o glavi rade i sav onaj kiseonik na koji nisam navikla pa može i da mi pozli. Ništa, odoh ja po pljuge al’ ne liftom, stepenicama! I nazad ću, makar do drugog sprata. U zdravom telu zdrav duh!

„Nasmejte se slučajnom prolazniku i dan će vam odmah biti lepši.“ Lako je njima da to napišu, ali pored mene upravo prolazi pandur i ako se nasmejem može svašta da bidne. Evo i razredne bivše, matematičarke. E njoj neću, makar mi život sav odjedared iščileo i mumificirala se kao faraon! Kad se setim samo kako mi je pičila neopravdane i tužakala me kevi što sam par puta zaboravila da dodjem na čas , dodje mi da je na’ranim suzavcem a ne osmeh da joj udelim! Šta da radim, koga da odaberem? Misliće da sam ludača neka a još mogu i batine da dobijem, ponedeljak je, pobogu! Eno jednog finog čike, sad ću da mu pokažem osmeh broj 3, onaj kad sam divna i prijatna i kad volim sve ljude.  Šta mu je? More, sram te bilo konju matori, mrš nazad na gerijatriju pa tamo nasrći, stoko jedna neiživljena! Brišem ovo s osmehom što i vama savetujem!

„Družite se s kućnim ljubimcima, to relaksira i oplemenjuje.“ Evo sad ću, samo da pokupim ostatke novih papuča koje su iskidali dok sam se ja smeškala kojekome. Bafi, Bagira, idemo u šetnju! Moreee, dolazi ovamo i uštekaj se u povodac pa da se medjusobno oplemenjujemo! Na sajtu je lepo pisalo da su to izrazito prvivrženi porodični psi što se odmah da primetiti po tome kako su mi isprljali jaknu dok sam pokušavala da ih naFatam, a kasnije sam provalila da mi je neko popio i limunadu. Nema veze, sve delimo, porodica je ćelija neka ili kako ono beše (ja mislim da su pre mislili na zatvorsku ćeliju ali tamo piše da nisu pa neka im bude). I baš je bilo lepo u šetnji , sem što su mi napravili još dva žulja jer su pokušavali da se otgnu s povoca kad je naišla ona zaprega i ona konjina navalila da rže ko da je djavole videla a ne terijere. A ono kad se baba dernjala da je bolje da šetam dete nego džukele, e to će da zažali kad joj svrnem popodne s Anakondom u pekaru, plakaće ona za terijerima! Povela bih ja svo troje, nego je gospoja u godinama pa me strah da je srce ne izda kad svi počnu da trče kao sumanuti i da urliču iz sveg glasa. I baš se osećam relaksirano, mogla bih da popijem nešto, na primer bromazepam.

„Bar jednom dnevno kažite svojim najdražima da ih volite, onako, bez razloga.“ E svašta. Pa naravno da ih volim bez razloga s obzirom na to kakvi su, ali ajde, ako psiholozi to preporučuju ko sam ja da protivrečim? I kad sam došla po Anakondu u balavište ja sam joj bar 3 puta rekla da je volim, bez obzira što sam je pola sata vijala po istom dok sam uspela da joj obujem jednu patiku i još pola sata provela vadeći kamenje i druge oštre predmete iz njenih džepova. E tu sam se baš zajebala, mala je odmah iskoristila situaciju da se žali na Deda Mraza koji je zaboravio da donese klizaljke i zahtevala da joj se odmah kupe, mada je 12 stepeni i snega nema ni u snu. A onda me odrala za još dve lutke pa sam rešila da od sad ljubav pokazujem poljupcima a da jezik držim za zubima dok nisu došli da nam plene nameštaj.

„Nadjite vremena samo za sebe i svakoga dana sebe častite nečim lepim.“ I evo mene u pola dva ujutru kako duvam u nalakirane nokte koji se ne suše već pola sata, s punom glavom viklera i punim ustima keksa. I častila sam sebe, neću ribati kupatilo, samo ću oprati posudje, pa na Fejs.

Treba se samo navići na lepe stvari, posle je sve lako;)

HEDONISTIČKI VODIČ KROZ FRIŽIDER I PMS

Kad god me je neko u poslednjih par nedelja pitao šta radim ja sam mu odgovorila da jedem. I ništa nisam slagala, majke mi. Šta drugo žena bez inspiracije a u PMS-u da radi, ajte molim vas? Otvorim frižider i pomislim „jaooo, sve neka sranja“, a onda napravim nebeske kombinacije koje bi postidele svakog kuvara koji iole drži do sebe. Puši ga Džejmi Olivere, možeš ti pola sveta da proputuješ i da gostuješ u 162 i po emisije nedeljno, ali ajde priznaj onako čovečanski da li si ikad na tanjir stavio ‘ladnu sarmu, iseckao je s par spretnih pokreta kašikom jer nema čistih noževa i onda prelio ajvarom s popusta u dragstoru? Pa onda izvukao preostala dva krastavca iz tegle , otresao ruku od sirćeta i spontano dohvatio majonez pa nacrtao smajlija odgore? Znam da nisi, to radimo samo mi gurmani zreli za psihijatriju.

Nije toliko bitno koje ćete sastojke kombinovati i da li ćete ih grejati ili ne, bitno je da se jede „iz ruke“ i to za kompjuterom.  Posle svakih par zalogaja obavezno je uvući dim cigarete duboko u pluća, a onda vratiti cigaretu u pepeljaru i oduvati s tastature pepeo jer je isti  neophodan začin svakog korisnika kompjutera koji nije nepušač što implicira da je pušač, logično. Ovako to otprilike izgleda:

Jao što sam gladna, izumreću! Da vidimo, sve neka sranja, ahaaaa, pirinač! To nije pirinač, to je sutlijaš u najavi! (Ubacim pirinač u džezvu s vrelom vodom, uključim plin spretno ko Hitler, promešam metalnom kašikom.) Da vidimo šta kaže….ijaoooo, pa nije valjda da je opet poskupela struja materimjebem! I šta je ovo, kakvi su to letovi za Varnu, mislim, ko još leti za Varnu a da nije pritisla krajnja nužda ili krajnja bahatost kad se lepo i jeftino može stići vozom… ma kakav je ovo blog, koje sranjeee, a vidi koliko pregleda buhahaha, ovaj narod je retardiran totalno…. ujbt mogla sam promešati ovaj pirinač pre nego se toliko srodi s džezvom da počnu jedno drugom da šalju subliminalne poruke. (Bacam kašiku na pranje i iskusno uzimam varjaču i dodajem još vode). Dobro je, uglavnom se odlepilo sve, a što nije neka mu je laka zemlja. Da vidimo gde je mleko….. jao, ima još samo malo, ništa, dodaću vode, aha neskvik, aštonebimoglo, da vidimo šta je Ana dobila u paketiću… ihaaa, gumene bombone, baš ono što ne volim, ali volim PEZ, uzeću 5 komada… uuups, pa sad kad se prosuo uzeću sve, k’o da će mala primetiti, a što jeste-jeste, sačuvaću joj zube od karijesa (sipam , posipam cimetom, nabijam unutra komadiće čokolade, suvo groždje, lešnike, med, još čokolade i kao fajnal tač još čokolade).

I kao što je Lav Tolstoj umeo da kaže, jebeš kuću u kojoj u pola 3 noću nema ništa slatko. Zato uvek pri ruci imajte petit keks (pakovanje od kile) koji se može umakati u sve živo i neživo tipa pekmeza, eurokrema, med, mleko, neskvik i sramotamedakažem, ali  sam jednom umakala i u paštetu a nisam bila trudna k’o što nisam ni sad, da ne bude zabune.

Onda kad sve to pojedem spičim jednu neskafu u mikrotalasnoj, popušim par pljuga uz nju i vidim ja prošlo već pola sata, sviće boktejebo a ništa nisam jela, želudac pred štrajkom. Daaaj ,nisam normalna, trebalo bi da pojedem zdrav, voćni obrok. Da viiidimooo…. Hasan seckati, pa kaže:banana, mandarina, grejp, suvo groždje, kolut ananasa preostao od prekjuče, zaboravljen u konzervi, badem, malo meda, mnoooogo eurokrema od gore i onda zabodem još 4 plazma keksa u sve to da imam sočim da jedem onaj eurokrem a ne da mi curi kroz viljušku… u stvari staviću još jedan, da bude neparan broj. Preostali keks iz kutije strateški prinesem računaru jer podsvesno znam da će mi zatrebati uskoro a ne mogu svaki čas da ustajem kao kaskader neki kad se svašta zanimljivo dešava na Fejsu i kad treba da odgovorim na bar pola prajvat poruka što je otprilike 25 komada u proseku za jutro. Boktejebo al’ sam malo plaćena za ovu šljaku! Takoreći volontiram džabe, što bi rekla moja pokojna baba Marija, velika kraljica i nosilac raznih šarenih haljina i veselih osmeha. E baba, baba, da si tu sad bi sto posto pala pita s krompirom ili bar neke kiflice, eto, ko me jebe što nikad nisam naučila ko svet da kuvam nego sam mislila da će bakuta da živi ko starac Fočo u paketu s Metuzalemom. Ali baba me zajebala i umrla, a ja se hraniti moram, stoga ću da pošaljem Anu po burek dole u pekaru a za to vreme ja ću da zakucam kod komšije, ubij me sad ako znam kako se zove, ali dobro otvara tegle jer ovu teglu ko da su superlepkom zalepili, mamuimjebem sadističku, pa se osećam ko onaj lik na pustom ostrvu što ima konzervu a nema otvarač. 

E sad, apropo obroka, bitno je da je raznovrstan, zdrav i balansiran. Na primer, kupim jedan burek sa sirom a drugi s mesom, pa svaki prepolovim tako da i Ana i ja dobijemo po pola od svakog, sipam Balans jogurt u šolje ili ako su sve u sudoperi može i u čaše, a kad je baš frka može i iz flaše.  To kad pojedemo tek onda jedemo i nešto slatko, ali umereno, da ne pokvarimo ručak. Recimo podelimo Milku od 100 grama pa onda podelimo i kesicu mentol bombona, jer mentol ubija volju za cigaretama (da odmah raščistimo-lažu). Daj brzo još jednu neskafu pa idemo napolje da prošetamo i potrošimo kalorije. E, ovde na ćošku prodaju fornete, dajte mi molim vas 200 slanih i 200g slatkih , znate moja ćerka baš mnogo jede jer je hiperaktivna i raste. Jednom rukom plaćam a drugom već hvatam jedan s duplim sirom, ne , neću jesti nego moram da probam da nije pokvareno, da mi se dete nedajbože ne otruje. Njamiiii, uzeću još par komada, ona ionako ne može sve sama a i ne valja  da se goji, to je posle teško skinuti u PM! Ma kakvo crno igralište te spopalo dete moje, tamo možeš samo upalu jajnika dobiti na ‘ladnoj ljuljašKi , nego ajmo u poslastičarnicu, unutra je toplo, a imaju krempite prste da poližeš. Krempite se obavezno zalivaju limunadom, jer je organizmu potreban vitamin C i ta ostala sranja kakolisevećzovu, tako da je ovo bio još jedan izbalansiran i zdrav obrok. Joj, ajmo kući, taman možemo usput da opalimo po jednoj kesi kokica da preživimo nekako do ručka, a i da stignemo pre tate jer je rekao da će doneti klopu iz „Tri ćevapa.“ Ne valja roštilj kad se ohladi, to svako zna!

P.S. Ovim putem pozdravljam svog druga Aljošu ratničkim pozdravom uz specifičan pokret rukom koji uključuje samo jedan, najduži prst i poručujem mu da sam ispunila jednu trećinu opklade(za one koji ne znaju,popušila sam opkladu i za kaznu moram da napišem 3 teksta u formi bloga). Takodje mu poručujem da sam pojela sav ratluk iz Turske koji smo dobili na poklon i trebalo je da ga podelimo i dok sam jela mislila sam na njega a posebno na njegovu facu kad sazna da nema više ni pite što mu je po meni poslala baba. Dovidjenjaprijatno;)