BIO JE TO NESREĆAN SLUČAJ, OKLAGIJA JE SLUČAJNO OPALILA

Kad se samo setim onih lepih vremena kad smo na poklon obavezno dobijali bombonjere, uvek mi bude toplo oko srca. Manje je bitno kakav im je sadržaj bio, jer ako se i zalomi neka sa slikom kuce, a vi volite macu, uvek ste mogli da je uvalite drugom, bile su podobne kao poklon za sve vrste proslava. Mogli ste da birate – sem popularnih kuca i maca, pojedinačno ili u grupi bilo je tu pejzaža, cveća, mrtve prirode, ciganke s džitrom i sličnih covera. I to je bila neka vrsta lutrije, jer je običaj kod pojedinih bio da se u njih zadene i neka kinta. S obzirom da je u mojoj kući bilo sramota šerovati dalje poklone koje smo dobili, imala sam tu čast da par puta u gomili bombonjera koje smo klali svake večeri, uz crtać, pronadjem i neku kintu, ne baš meni namenjenu, ali svakako meni sudjenu. Naime, nečija baba, tetka ili neka slična fina rodjaka se dosetila da zadene novac u bombonjeru, pa je nesrećnik kome se ista nije dopala i koji je rešio da je prosledi meni za rodjendan ostajao bez značajne valute. I koliko god su se moji roditelji trudili da se sete ko je koju bombonjeru doneo na proslavu, gonjeni željom da novac vrate onome kome je namenjen, to je praktično bilo nemoguće. Nas u razredu 32, plus komšije i rodjaci, to je bilo oko 50 bombonjera cirka. I ti onda budi Šerlok i otkrij ko je doneo one s kintom? Nije bilo šansone.

Naročito sam mrzela jednu rodjaku koja je dolazila jednom godišnje i zahtevala da pije isključivo iz porculanskih šolja jer, kako je tvrdila, od ostalih dobija alergiju. Nosila je mrtve životinje na glavi i oko vrata i priznajem da sam se plašila da je zagrlim, jer bi se čeljusti nesrećne lasice preteći iskezile na mene svaki put kad bi me babuskera dograbila i ostavila trag onog užasnog ciklama karmina na mom obrazu. Za nju se uvek vadio poseban set šolja koji je, medjunamabudirečeno, meni lično bio najružniji, ali najteži za pranje. Ako bi se iko drznuo da se bahato odnosi prema tom umetničkom delu i eventualno ga okrnji, verujem da ne bi okusio bombonjeru do kraja života, ali bi sigurno okusio batine. I kao starijem detetu čast da perem taj djavolov nakot bi pripao uvek meni, pa sam po pola sata prala jebenih 6 šoljica pažljivije nego što majke kupaju novorodjenče. Svaki pregib bio bi novi izazov, pranje svake drške bi podsećalo na hodanje po žici iznad ambisa. 

E, od nje smo uvek dobijali nejestive bajadere kojima je rok istekao negde u vreme puberteta dotične gospodje, ali ona je uvek naglašavala s ponosom kako ne poklanja svašta i kako zna za red. Ne moram da pominjem da su njene bombonjere čamile godinama u špajzu i gomilale se prostom deobom, kao amebe, dok ih naposletku ne bismo pobacali. I dalje smo s guštom satirali one kuce, mace i mrtve prirode koje su nam poklanjali drugi, a njoj uporno služili kafu iz porculanskih šolja. Za to vreme ona je, uvaljena u najudobniju fotelju u kući sedela, zvocala i unosila enormne količine kofeina u sebe. Tu je najgore prolazila moja majka koja je s posla jurila kući kao Karl Luis da bi opsluživala jebenu babu. A ova usta nije zatvarala ni na sekund, jer je morala da joj ukaže na svaki propust u uredjenju kuće, na svaku grešku u pripremanju jela i u vaspitanju „ovih djavola“, kako nas je nazivala.

Tog kobnog dana vratismo se iz škole i zatekosmo haos. Po prvi put u životu ručak nas nije sačekao na stolu. Verujem da je to bilo zbog toga što su po celoj trpezariji bili rasuti komadi porculanskih šoljica, što je kafa bila prolivena po stolnjaku i što je mama sedela, pušila i pevušila, mada je bila zakleti nepušač.

Tog dana se nekako sećam kao kroz maglu i nisam sigurna šta se tačno dogodilo sa šoljicama i gde nam je gošća nestala, samo se sećam maminog objašnjenja koje mi tada nije bilo baš najjasnije:

„Oklagija je slučajno opalila, bio je to nesrećan slučaj.“

IZMEDJU KRILA TELO MI POSRĆE

Svi znaju da sam ja jedan krajnje neurotičan tip žene. Od najbliže familije sam nasledila muzikalnost, nesanice, sklonost ka porocima koji ubijaju, a u životu stekla dva psa, jedno hiperaktivno dete, jedne naočare s plus dioptrijom, par polovnih ljubavi i okoštavanje kičme od sedenja za računarom.

E nećeš se zračiti više! Nećeš narušavati zdravlje sebi i drugima! Izbij iz glave te misli o pravljenju atomske i nadji balans jebote! I odem ti ja tako na Google da iznadjem šta mi je činiti i koje dugme pritisnuti da vratim duševni mir i malo saniram narušeno zdravlje, a da ove ogolele žice što ih živcima nazivaju obmotam bilo kakvom izolacijom.

Da vidimo…. “Svakoga jutra popiti čašu tople vode na prazan stomak.“ Buhahaha, ako ne računamo to da sam proždirala slatkiše do pola 3 noćas stomak mi jeste prazan i mogla bih i jesti nešto. Čekaj, polako, koncentiši se – topla voda. Skuvaću nes kafu jer to i jeste sama neka vodurina, a pošto je ja pijem bez šećera ne može da škodi, jelte. Eksiraću, ko je jebe, sve za zdravlje i duševni mir dajem, sve!

Dalje…. “Fizička aktivnost je nezamenljiva.“ A da l’ se računa to što nisam našla papuču kad sam ustala iz kreveta i jedva odradila stoj na nogama pa sam prešla jedno 5 metara skakućući na jednoj nozi i umalo napravila špagu kad sam uletela u mokro kupatilo? Jok? Pu! Ništa, obuvaj patike i u prirodu! I gde da nadjem prirodu u centru, gde? Išla bih ja na neko izletište ali ovo su mi nove patike a tamo je blato, tamo su gmizavci, razne ogavne bubetine koje mi o glavi rade i sav onaj kiseonik na koji nisam navikla pa može i da mi pozli. Ništa, odoh ja po pljuge al’ ne liftom, stepenicama! I nazad ću, makar do drugog sprata. U zdravom telu zdrav duh!

„Nasmejte se slučajnom prolazniku i dan će vam odmah biti lepši.“ Lako je njima da to napišu, ali pored mene upravo prolazi pandur i ako se nasmejem može svašta da bidne. Evo i razredne bivše, matematičarke. E njoj neću, makar mi život sav odjedared iščileo i mumificirala se kao faraon! Kad se setim samo kako mi je pičila neopravdane i tužakala me kevi što sam par puta zaboravila da dodjem na čas , dodje mi da je na’ranim suzavcem a ne osmeh da joj udelim! Šta da radim, koga da odaberem? Misliće da sam ludača neka a još mogu i batine da dobijem, ponedeljak je, pobogu! Eno jednog finog čike, sad ću da mu pokažem osmeh broj 3, onaj kad sam divna i prijatna i kad volim sve ljude.  Šta mu je? More, sram te bilo konju matori, mrš nazad na gerijatriju pa tamo nasrći, stoko jedna neiživljena! Brišem ovo s osmehom što i vama savetujem!

„Družite se s kućnim ljubimcima, to relaksira i oplemenjuje.“ Evo sad ću, samo da pokupim ostatke novih papuča koje su iskidali dok sam se ja smeškala kojekome. Bafi, Bagira, idemo u šetnju! Moreee, dolazi ovamo i uštekaj se u povodac pa da se medjusobno oplemenjujemo! Na sajtu je lepo pisalo da su to izrazito prvivrženi porodični psi što se odmah da primetiti po tome kako su mi isprljali jaknu dok sam pokušavala da ih naFatam, a kasnije sam provalila da mi je neko popio i limunadu. Nema veze, sve delimo, porodica je ćelija neka ili kako ono beše (ja mislim da su pre mislili na zatvorsku ćeliju ali tamo piše da nisu pa neka im bude). I baš je bilo lepo u šetnji , sem što su mi napravili još dva žulja jer su pokušavali da se otgnu s povoca kad je naišla ona zaprega i ona konjina navalila da rže ko da je djavole videla a ne terijere. A ono kad se baba dernjala da je bolje da šetam dete nego džukele, e to će da zažali kad joj svrnem popodne s Anakondom u pekaru, plakaće ona za terijerima! Povela bih ja svo troje, nego je gospoja u godinama pa me strah da je srce ne izda kad svi počnu da trče kao sumanuti i da urliču iz sveg glasa. I baš se osećam relaksirano, mogla bih da popijem nešto, na primer bromazepam.

„Bar jednom dnevno kažite svojim najdražima da ih volite, onako, bez razloga.“ E svašta. Pa naravno da ih volim bez razloga s obzirom na to kakvi su, ali ajde, ako psiholozi to preporučuju ko sam ja da protivrečim? I kad sam došla po Anakondu u balavište ja sam joj bar 3 puta rekla da je volim, bez obzira što sam je pola sata vijala po istom dok sam uspela da joj obujem jednu patiku i još pola sata provela vadeći kamenje i druge oštre predmete iz njenih džepova. E tu sam se baš zajebala, mala je odmah iskoristila situaciju da se žali na Deda Mraza koji je zaboravio da donese klizaljke i zahtevala da joj se odmah kupe, mada je 12 stepeni i snega nema ni u snu. A onda me odrala za još dve lutke pa sam rešila da od sad ljubav pokazujem poljupcima a da jezik držim za zubima dok nisu došli da nam plene nameštaj.

„Nadjite vremena samo za sebe i svakoga dana sebe častite nečim lepim.“ I evo mene u pola dva ujutru kako duvam u nalakirane nokte koji se ne suše već pola sata, s punom glavom viklera i punim ustima keksa. I častila sam sebe, neću ribati kupatilo, samo ću oprati posudje, pa na Fejs.

Treba se samo navići na lepe stvari, posle je sve lako;)

HEDONISTIČKI VODIČ KROZ FRIŽIDER I PMS

Kad god me je neko u poslednjih par nedelja pitao šta radim ja sam mu odgovorila da jedem. I ništa nisam slagala, majke mi. Šta drugo žena bez inspiracije a u PMS-u da radi, ajte molim vas? Otvorim frižider i pomislim „jaooo, sve neka sranja“, a onda napravim nebeske kombinacije koje bi postidele svakog kuvara koji iole drži do sebe. Puši ga Džejmi Olivere, možeš ti pola sveta da proputuješ i da gostuješ u 162 i po emisije nedeljno, ali ajde priznaj onako čovečanski da li si ikad na tanjir stavio ‘ladnu sarmu, iseckao je s par spretnih pokreta kašikom jer nema čistih noževa i onda prelio ajvarom s popusta u dragstoru? Pa onda izvukao preostala dva krastavca iz tegle , otresao ruku od sirćeta i spontano dohvatio majonez pa nacrtao smajlija odgore? Znam da nisi, to radimo samo mi gurmani zreli za psihijatriju.

Nije toliko bitno koje ćete sastojke kombinovati i da li ćete ih grejati ili ne, bitno je da se jede „iz ruke“ i to za kompjuterom.  Posle svakih par zalogaja obavezno je uvući dim cigarete duboko u pluća, a onda vratiti cigaretu u pepeljaru i oduvati s tastature pepeo jer je isti  neophodan začin svakog korisnika kompjutera koji nije nepušač što implicira da je pušač, logično. Ovako to otprilike izgleda:

Jao što sam gladna, izumreću! Da vidimo, sve neka sranja, ahaaaa, pirinač! To nije pirinač, to je sutlijaš u najavi! (Ubacim pirinač u džezvu s vrelom vodom, uključim plin spretno ko Hitler, promešam metalnom kašikom.) Da vidimo šta kaže….ijaoooo, pa nije valjda da je opet poskupela struja materimjebem! I šta je ovo, kakvi su to letovi za Varnu, mislim, ko još leti za Varnu a da nije pritisla krajnja nužda ili krajnja bahatost kad se lepo i jeftino može stići vozom… ma kakav je ovo blog, koje sranjeee, a vidi koliko pregleda buhahaha, ovaj narod je retardiran totalno…. ujbt mogla sam promešati ovaj pirinač pre nego se toliko srodi s džezvom da počnu jedno drugom da šalju subliminalne poruke. (Bacam kašiku na pranje i iskusno uzimam varjaču i dodajem još vode). Dobro je, uglavnom se odlepilo sve, a što nije neka mu je laka zemlja. Da vidimo gde je mleko….. jao, ima još samo malo, ništa, dodaću vode, aha neskvik, aštonebimoglo, da vidimo šta je Ana dobila u paketiću… ihaaa, gumene bombone, baš ono što ne volim, ali volim PEZ, uzeću 5 komada… uuups, pa sad kad se prosuo uzeću sve, k’o da će mala primetiti, a što jeste-jeste, sačuvaću joj zube od karijesa (sipam , posipam cimetom, nabijam unutra komadiće čokolade, suvo groždje, lešnike, med, još čokolade i kao fajnal tač još čokolade).

I kao što je Lav Tolstoj umeo da kaže, jebeš kuću u kojoj u pola 3 noću nema ništa slatko. Zato uvek pri ruci imajte petit keks (pakovanje od kile) koji se može umakati u sve živo i neživo tipa pekmeza, eurokrema, med, mleko, neskvik i sramotamedakažem, ali  sam jednom umakala i u paštetu a nisam bila trudna k’o što nisam ni sad, da ne bude zabune.

Onda kad sve to pojedem spičim jednu neskafu u mikrotalasnoj, popušim par pljuga uz nju i vidim ja prošlo već pola sata, sviće boktejebo a ništa nisam jela, želudac pred štrajkom. Daaaj ,nisam normalna, trebalo bi da pojedem zdrav, voćni obrok. Da viiidimooo…. Hasan seckati, pa kaže:banana, mandarina, grejp, suvo groždje, kolut ananasa preostao od prekjuče, zaboravljen u konzervi, badem, malo meda, mnoooogo eurokrema od gore i onda zabodem još 4 plazma keksa u sve to da imam sočim da jedem onaj eurokrem a ne da mi curi kroz viljušku… u stvari staviću još jedan, da bude neparan broj. Preostali keks iz kutije strateški prinesem računaru jer podsvesno znam da će mi zatrebati uskoro a ne mogu svaki čas da ustajem kao kaskader neki kad se svašta zanimljivo dešava na Fejsu i kad treba da odgovorim na bar pola prajvat poruka što je otprilike 25 komada u proseku za jutro. Boktejebo al’ sam malo plaćena za ovu šljaku! Takoreći volontiram džabe, što bi rekla moja pokojna baba Marija, velika kraljica i nosilac raznih šarenih haljina i veselih osmeha. E baba, baba, da si tu sad bi sto posto pala pita s krompirom ili bar neke kiflice, eto, ko me jebe što nikad nisam naučila ko svet da kuvam nego sam mislila da će bakuta da živi ko starac Fočo u paketu s Metuzalemom. Ali baba me zajebala i umrla, a ja se hraniti moram, stoga ću da pošaljem Anu po burek dole u pekaru a za to vreme ja ću da zakucam kod komšije, ubij me sad ako znam kako se zove, ali dobro otvara tegle jer ovu teglu ko da su superlepkom zalepili, mamuimjebem sadističku, pa se osećam ko onaj lik na pustom ostrvu što ima konzervu a nema otvarač. 

E sad, apropo obroka, bitno je da je raznovrstan, zdrav i balansiran. Na primer, kupim jedan burek sa sirom a drugi s mesom, pa svaki prepolovim tako da i Ana i ja dobijemo po pola od svakog, sipam Balans jogurt u šolje ili ako su sve u sudoperi može i u čaše, a kad je baš frka može i iz flaše.  To kad pojedemo tek onda jedemo i nešto slatko, ali umereno, da ne pokvarimo ručak. Recimo podelimo Milku od 100 grama pa onda podelimo i kesicu mentol bombona, jer mentol ubija volju za cigaretama (da odmah raščistimo-lažu). Daj brzo još jednu neskafu pa idemo napolje da prošetamo i potrošimo kalorije. E, ovde na ćošku prodaju fornete, dajte mi molim vas 200 slanih i 200g slatkih , znate moja ćerka baš mnogo jede jer je hiperaktivna i raste. Jednom rukom plaćam a drugom već hvatam jedan s duplim sirom, ne , neću jesti nego moram da probam da nije pokvareno, da mi se dete nedajbože ne otruje. Njamiiii, uzeću još par komada, ona ionako ne može sve sama a i ne valja  da se goji, to je posle teško skinuti u PM! Ma kakvo crno igralište te spopalo dete moje, tamo možeš samo upalu jajnika dobiti na ‘ladnoj ljuljašKi , nego ajmo u poslastičarnicu, unutra je toplo, a imaju krempite prste da poližeš. Krempite se obavezno zalivaju limunadom, jer je organizmu potreban vitamin C i ta ostala sranja kakolisevećzovu, tako da je ovo bio još jedan izbalansiran i zdrav obrok. Joj, ajmo kući, taman možemo usput da opalimo po jednoj kesi kokica da preživimo nekako do ručka, a i da stignemo pre tate jer je rekao da će doneti klopu iz „Tri ćevapa.“ Ne valja roštilj kad se ohladi, to svako zna!

P.S. Ovim putem pozdravljam svog druga Aljošu ratničkim pozdravom uz specifičan pokret rukom koji uključuje samo jedan, najduži prst i poručujem mu da sam ispunila jednu trećinu opklade(za one koji ne znaju,popušila sam opkladu i za kaznu moram da napišem 3 teksta u formi bloga). Takodje mu poručujem da sam pojela sav ratluk iz Turske koji smo dobili na poklon i trebalo je da ga podelimo i dok sam jela mislila sam na njega a posebno na njegovu facu kad sazna da nema više ni pite što mu je po meni poslala baba. Dovidjenjaprijatno;)