VAŠKE!

Ako nemate pametnija posla, uvek možete dobiti vaške.

Fora je što nikad nemate pojma gde i od koga ste ih zapatili, jer ako ih neko ima, taj ćuti k’o zaklan. I nemojte sad tu da mi se iščuđavate, naš narod smatra da se od vašljivosti i promaje umire, i da je rak zarazan.

Gde možete zapatiti ova mila stvorenja? U autobusu, vozu, u bolnici, čekaonici, kod frizera, u bioskopu, naročito ako se ljubite, u školi, na poslu – birajte. Mislite o tome i dok slikate selfije 😉

Na primer, moja ćerka ih je fasovala za vreme školskog raspusta. S obzirom da za sve ove godine nikad nisam imala čast i privilegiju da dobijem vaške, odem ja na net, ko svaka normalna korisnica društvenih mreža, da se obavestim o tome kako da ih se rešim.

To nikako nemojte raditi.

Iščitavala sam proklete forume 3 sata i naišla na sijaset „sigurnih“ načina da se rešim gamadi, od kojekakvih basnoslovno skupih preparata, do turanja na glavu petroleja, varikine, sirćeta, soli i koječega. Nađoh čak i recept s tartufima, verovali ili ne. Dakle, siže je bio ovakav – staviš dete u gasnu komoru i nema problema! Đe si, brate HitlerE!

Upadoh u žešću frku, ko da me je hipnotisala Slađana Velkov u paketu s Vulinom – nemam pojma šta ću, gde ću i kako ću, pa se dosetih da bi bilo dobro da detetu stavim Domestos na glavu, sve prekrijem alu-folijom da vaške ne uteknu a da se ozrače, i ostavim je tako jedno 3 dana, jer ako ono sranje uništava 99% bakterija, možda ubija i ovu stoku. Za sve to vreme, da je nalivam sirćetom i uljem lavande koje pouzdano rasteruje ovu pošast, a onda da pripalim i par sveća pored ikone, za svaki slučaj. Pizdary!

U žešćoj panici nazovem ti ja drugaricu frizerku, koja reče sledeće:
„Šta ti je, sva deca imaju vaške! Poprskaj bilo kojim preparatom iz apoteke, poprskaj ponovo posle nedeljak dana i gotovo!“
„Joj, a šta ako sam i ja dobila vaške?!“ (panic mode ON)
„Budalo, vaške ne idu na farbanu kosu!“

Išamarah se jedno 5 puta sa svake strane i krenem: Step one – MAST.
Svinjska, bre. To bar ne može da je otruje. Jadno dete je sve otrpelo s osmehom, kao da sam joj stavila najmirišljaviji nektar nebeski, plus je tražila ‘leba, masti i „alAve“ paprike za doručak. Tako namazanu sam je iščešljavala jedno dva sata nekim specijalno gustim metalnim češljem protiv vaški koji sam platila 1300 dindži u obližnjoj apoteci.

Rezultat: tri debele vaške muerto, ostale preživele.

Popizdim ja i odem u apoteku da kupim mnogo hvaljen sprej „Supitox“ (oko 500 dindži, ako se ne varam), koji navodno nije štetan za decu i životinje, a smrdi ko otrov za pacove. To čudo je pobilo sve žive vaške, ali ostade gomila gnjida. Šta ću, turim đozle na nos i započeh pregled, dok nisam ukapirala da sam matora i ćorava i da nema šansone da ih sve pronađem, a ima ih ko zaposlenih preko veze u javnim preduzećima.

Posle dvočasovnog piljenja u Aninu plavu kosu i češljanja onim metalnim češljem završismo dan premorene i s 50% kose manje, zbog jebenog češlja i preparata koji isušuje kosu. Stan sam doslovce sterilisala – sve usisala, oribala, svu posteljinu, plišane igračke i nošenu garderobu otkuvala. Jorgan s bračnog kreveta se posle toga toliko skupio da sam ga dala Ani da pokrije lutke, ali nema veze. Sve u svemu, tako sam ulizala stan da smo se dva dana po njemu klizali kao po ledu, a jedan od pasa je umalo slomio vrat dok je silazio sa sprata.

Umorna k’o posle radne akcije Brčko-Banovići, zapalih pljugu i počeh da pozivam redom sve poznate osobe s kojima smo bili u kontaktu, s krajnje ljudskom namerom da im javim da Ana ima vaške i da treba da se eventualno i oni pregledaju. Opšta kultura, jebala me ona. Da skratim, 90% ljudi koje sam zvala nam od juna nisu ušli u kuću, ko da smo HIV pozitivni, ‘ladno i bez suza. Doduše, jedna rođaka nam je donela neko voće koje je njena mama poslala, ali sam morala da izađem ispred zgrade da ga preuzmem, dok su njena deca panično izvirivala iz auta i urlala: “Požuri, mama!“ Plus, majka drugarice s igrališta koju sam odranije provalila da se non-stop češe je zabranila svom detetu da se igra s Anom, doživotno. Žena me je čak i izbacila iz FB prijatelja samo zato što sam joj rekla da pregleda svoje dete jer se može desiti da je dobila vaške od mog (bila mi je pegla da izrazim sumnju da je možda njeno dete prenosilac). Draga moja, to ti nije nikakva zaštita, treba da me turiš na blok!

Da ne zaboravim, posle dva dana nađoh na svom ramenu OVOLIKU vašku. Toliko o tome da one ne idu na hemijski tretiranu kosu, još jedna zabluda. Sedim ja i plačem i prskam se onim otrovom ko da mi je zadnje, majke mi. Na svu sreću, sem još jedne u kosi, drugih bubetina nije bilo – biće da mi je uskočila dok sam tretirala svoje jadno dete. Vrhunac sreće me je obuzeo posle trosatnog češljanja u kojem ne pronađoh niti jedno jajašce. Kučka nije stigla da se razmnoži, jupi!

Posle nedeljak dana poprskah ja Anu ponovo, za svaki slučaj i sebe, ovog puta onim basnoslovnom skupim preparatom „Paranit“ – košta oko 1500 dinara i podjednako je učinkovit kao Supitox. Doduše, ima prijatan miris i masan je neviđeno, ispira se iz jedno desetak šamponiranja. Tamo piše da taj preparat ubija vaši i gnjide tako što ih guši. Ne palite se – gnjide ne ubija, to je notorna laž na koju nasedaju neiskusne budale kao ja. Međutim, gusti češalj koji se dobija uz njega je bio pravo otkrovenje, mnogo bolji od metalnog koji sam prethodno kupila. Rekla bih da sam jednosatnim češljanjem povadila Ani skoro sve gnjide! Sutradan iščešljah još pet jajašaca i to je bilo to, što se parazita tiče. Naravno, paničar kao što sam ja je dete maltretirao češljanjem još nedeljak dana, bez obzira što gnjida više nije bilo.

Nemojte širiti priču, ali istim češljem je preventivno iščešljavam bar jednom nedeljno, nikad se ne zna kad može da ih dobije ponovo, počela je školska godina.

Dakle, šta ako imate vaške? Negde u Srbiji postoji specijalizovani salon za uništavanje vaški, ali nemam pojma gde je. Ako nemate pojma ni vi, evo saveta iz prve ruke:

Sedite i dobro se isplačite, popijte jednu rakiju, zatim se poprskajte bilo kojim sprejem iz apoteke, nabavite gust metalni češalj i navalite na pos’o. Posle svakog poteza češljem operite ga u vodi ili prebrišite vlažnim tuferom, da posao ne bi bio uzaludan. Ne berite brigu, kućni ljubimci ih ne mogu dobiti. Ne zaboravite da tretman preparatom ponovite i sledeće nedelje, da pobijete stoku koja se eventualno izlegla u međuvremenu, dok ne postane polno zrela i dobije mogućnost da snese još jajašaca. Sve usisajte, otkuvajte peškire i jastučnice, ono što ne može strpajte u kese, zavežite i ostavite tako desetak dana, da gamad pocrka od gladi.

Javite svima da imate vaške i vi, čak i ako ih nemate, ostaviće vas na miru bar pola godine. Ako zanemarite uštedu u vremenu i kafi, akcenat treba da stavite na prijatna popodneva provedena u socijalizaciji sa svojim detetom koje ima vaške, umesto s retardiranim budaletinama koje misle da su vaške neizlečiva bolest iz srednjeg veka sa smrtnim ishodom.

I da, vaške su dosadne ali se mogu istrebiti, za razliku od glupih ljudi.

RAŠIRI NOGE I REĆI ĆU TI KO SI

Stiže leto a s njim i novi modni trendovi. Možeš ti da budeš pametna k’o Ajnštajn, dobra kao ‘lebac ili zanimljiva k’o geografija, od tog posla nema ništa, to će primetiti samo tvoja keva i to ako imaš sreće. Kozmetička industrija kaže da nikada nisi dovoljno lepa i poželjna ako ne spiskaš sav novac koji imaš na sijaset novih tretmana koji su smišljeni zimus, u trenucima dokolice. Sneg veje, stis’o minus, a onaj kozmetički inovator nije išao na skijanje niti sedeo skrštenih ruku, nego je prokletinja smišljala novu golgotu za moderne žeMskinje, koje ne žele da sede skrštenih nogu.

Elem, najnoviji modni krik jeste šminka za intimnu regiju, da prostite.

Dobro ste čule drage dame, stigla je šminka za životnu sredinu, onu smeštenu ispod donjeg dela stomaka. Kada dotičnu regiju očistite od korova, tu su puderi, rumenila, izbeljivači, a sve u zavisnosti od toga da li želite da vaša „mala“ izgleda kao Frankenštajnova nevesta ili kao seoska lepotica. Kolekcija specijalno dizajnirane krečane bi bez problema mogla da nosi naziv Pizdeleene, mada „Možda je rođena s tim“ nekako ne bi bio adekvatan slogan, jer sigurno nije rođena s pudrijerom ili vrećom brašna između prepona. Već vidim reklame na bilbordima, u autobusima i naravno, na internetu: „ Kako se ono zvaše šminka koju koristi tvoja kuma? Na vrh mi je jezika…“ Nadam se da se proizvođači neće zaustaviti ovde, i da će uskoro pojaviti i neki lajneri za uterus, maskare za jajovod, veštačke trepavice za jajnike i nemojmo zaboraviti na specijalno dizajnirani karmin, sve za doslovni bebi dol’, ako  me razumete.

Nemojte mi reći da već ne možete da zamislite sebe na nekom sastanku ili skupu, kako se kulturno udaljavate od stola uz reči: „Izvinite me, samo da napuderišem nos i popravim ribi karmin.“ Ukoliko dođe i do intimnih trenutaka, skidanje veša će biti propraćeno divnom dimnom puderastom zavesom, nešto nalik trešenju jorgana sa bakinog stoletnog kanabeta.

Ako mislite da je ovaj novi modni detalj samo još jedna glupost u nizu, smatrajte da niste dobro prošli na kvizu. Ovi proizvodi će sa sobom povući i mnoge druge proizvodnje, kao i otvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih profesija. Zamislite samo – neseser za intimnu šminku, torbe i tašne sa dodatnim pregradama za iste, profesionalni intimni šminkeri (mindžer/ka), centri za intimno šminkanje i relaksaciju. Posle frizera odmah pravac kod Stojana (nešto mi govori da bi nekom Stojanu stajala ovakva profesija), raširite se kao kod ginekologa i kažete „Stojane, napravi mi Joksimovića!“ Ili „Stojane, da mi štuka bude upadljiva kao oči Maje Nikolić!“ ili ono što Stojan neće želeti da čuje za vreme letnjih žega „Stojane, daj je spremi za pohovanje, znojim se ko Nadal u drugom setu!“. Sve u zavisnosti koliko naslaga pudera želite da imate, naravno. Uz to, kupovina rođendanskih poklona je sada postala mnogo lakša, a vašu drugaricu će sigurno obradovati nova kolekcija Picolicina nijanse virdžin roze. O ginekologu da i ne govorimo.

Šminka je tu, zato nemojmo zaboraviti i na nakit. Ne, pirsinzi su pali u zaborav kao i Krkobabić. Možda minđuše u obliku tiganja, da mu odmah stavite do znanja da ne vodite samo računa o svom izgledu, već i da ste vrsna domaćica. Ili možda neki prikladni zvekir, da može da kuca dva puta. Ako ni maskaru ne uspe da razmaže, onda će znati da je dvojka. Kako god, najbitnije je da je sve vodootporno, kao što već i same znate.

Nova industrijska revolucija kuca na vrata. Osim novih poslova, proizvoda, tu je još dodatnih sat vremena reklama – prašak, ulošci, prostata, glavobolja, Picolicin, čips, osveživač, Picolicin, maskara, parfem, dezadorans, Picolicin. Ukratko – ubijanje od para. Iskreno se nadam da se ova industrijska revolucija neće završiti samo ovim kozmetičkim prevratom. Da sam ja onaj inovator, predložila bih i neke Me Dol’ žvake s aromom rosnih livada i košenog sena. Pravljenje balona će u početku biti prepreka, ali ne ona nesavladiva. Vežba čuda čini! U skorijoj budućnosti možemo očekivati i takmičenje u duvanju ovih balona, spram čije posećenosti bi Olimpijada izgledala kao koncert Jelene Karleuše. Što, šta fali? Kegelove vežbe još nikad nisu bile ovako zanimljive i delotvorne, složićete se.

Sad znate zbog čega je kozmetička industrija najvažnija grana industrije ikada- ko bi vas drugi učio da poštujete sebe kao ljudsko biće? I ne samo to. Pošto su vas naučili da lepota dolazi iznutra ali da je jako bitno da oderete sebi kožu za paštetu i isprobate sve njihove proizvode, sada su otišli korak dalje i rešili da vas nauče da prigrlite svoju ljubimicu. Do sada su drugi razmišljali o njoj, od danas možete i vi!

A sad me izvinite, moram da pročešljam imenik i proverim da slučajno nemam nekog Stojana u kontaktima. I da ga blokiram. I da spalim televizor, a daljinski zakopam u dno vulkana, za svaki slučaj.

KONAČNO JEDAN BLOG O SEKSU

Bardan drugari, nadam ste da ste dobro i da ste zdravi k’o dren. Ako niste, manite se onih bestselera i izmišljenih priča o sado-mazo seksu u kojekakvim podrumima, kad za samo 50 dinara možete doživeti hardcore jebanje, nakon kojeg će vam sve ostalo delovati ko mlaka boza u Džaferovoj poslastičarnici.

Vazduh je bio lepljiv i težak i osećala se neka napetost u hodnicima koji su odzvanjali prazninom. Tako počinju neki pornići, čula od drugarice. Konačno, iz susedne prostorije iskrsnu nervozni  mladi  čovek i odmeri me munjevito od glave do pete:

– Šta vi čekate tu?

– Vas, nadam se.

– Ime, prezime, termin? – prekinu me autoritativno.

Sve izgovorih u dahu, malko se pomerajući u stranu, ako slučajno poželi da me iznabada glavom, jer sam više za soft varijante.

– Uđite, sedite. Posvetiću vam 15 minuta i ni minut više. – izgovori on hrapavim glasom.

Čovek ništa nije slagao, posvetio mi je tačno toliko, ako odbijemo 10 minuta na kucanje i mrštenje na pacijentkinju koja se usudila da se razboli i sjebe mu petu kafu od jutros.

– Znate, boli me levo stopalo, a imam problema i s vratnim delom kičme koji me naprosto ubija.

– E, ne može. Mogu da vam pregledam ili nogu ili kičmu. Nemam vremena.

– Meni je potreban kompletan pregled, čekala sam na red više od dva meseca, a nema nikoga u čekaonici.

– Šta vam je hitnije, stopalo ili kičma? Za ono drugo zakažite ponovo.

– Doktore, možda je to i povezano, šta onda?

– Onda nemate sreće. Izujte se i sedite ovde.

Šta ću, povinovah se jer sam shvatila da me svakako neće pregledati, posebno ne ako ga ubijem.

Ne mogu da lažem, gledao mi je u stopalo ceo minut, a onda ga i pipnuo i to dva puta. Zabolelo me je gadno.

– E, tu me boli. Nisam sigurna da li sam nezgodno izvrnula stopalo ili je nešto drugo, ali bi mogli da mi ga snimite pa da eliminišemo bar nešto, a?

– Obujte se.

Kucao je nešto o nekoj  markiranoj kremi koju treba da mažem i o ulošcima po meri za koje treba da se iskezim papreno u nekoj od preporučenih firmi.

– Ali, ja nemam ravne tabane, niti neku devijaciju stopala, ako sam dobro shvatila?

– Nemate. Dođite za mesec-dva, ako i dalje boli, onda ću vam možda prepisati neku terapiju, nešto.

– A da mi ipak snimite stopalo?

– Sledeći! – zaurla doktor, a ja izvedoh moonwalking unazad, pa sve do šaltera gde se plaća participacija za pregled.

– Mogu li da platim pola participacije, dobila sam pola pregleda?

Gospoja sa šaltera pogleda koleginicu pored i obe mi vrlo poslovno odgovoriše, uglas: „Pedeset dinara!“

Šta ću, vidim da s njima nema šale, naročito ne s onom koja je heklala, pa brže-bolje platih pregled koji nisam dobila i odšantah kući ko Mala Sirena.

Sad sedim i razmišljam – lekari imaju baš male plate, ako ne računamo ono što zarade u svojim privatnim ordinacijama koje se vode na ženu i svastiku. Drugo, rade s sve samim pičkama od ljudi koji se non-stop razboljevaju i samo sede po hodnicima ko da su lekari tu zbog njih a ne oni zbog lekara i njihovih normi i satnica. Treće, onih par kolega koji ih zajebavaju u zdrav mozak zaista se posvećujući  zdravstvenim problemima pacijenata i još za to primaju istu platu samo im kvare ugled i reputaciju stečenu mukotrpnim specijalizacijama na neradu, hohštapleraju i saradnji s farmaceutskom mafijom, pa im to otežava prepisivanje lekova koji nisu lekovi nego dodaci ishrani i kojekakvih Eucerina. Neće da budu lepi, kad su već bolesni, pacijenti su stoka i ništa drugo.

S druge strane, ona ženica što zaprima gajbe s hlebom i mlekom u pola 6 ujutru mi uvek s osmehom da pola hleba i ne naplati ceo. Nekad se zapriča sa mnom više od 15 minuta dok riba izlog i pere gazdina kola nedeljom. E, zbog takvih, često veoma obrazovanih trudbenica, ova država propada. Niti štrajkuju, niti imaju pauze, niti sede, niti ispijaju kafe, pa još i rade prekovremeno i na crno. Da se ja pitam, ja bih to sve pohapsila, a na njihova radna mesta dovela mlade i zdrave lekare, od dobrih majki s klinika i još boljih očeva s Instituta, pa da se konačno zavede neki red u ovoj zemlji i da nam svane u seksualnom smislu.

Odoh da slušam Vivaldija dok mekim kružnim pokretima utrljavam ekstravlažnu Eucerin kremu s 10% uree i  kao orgazmičnu završnicu da šernem još koji link o štrajku lekara, kao podršku.

More, mrš!

IZMEDJU KRILA TELO MI POSRĆE

Svi znaju da sam ja jedan krajnje neurotičan tip žene. Od najbliže familije sam nasledila muzikalnost, nesanice, sklonost ka porocima koji ubijaju, a u životu stekla dva psa, jedno hiperaktivno dete, jedne naočare s plus dioptrijom, par polovnih ljubavi i okoštavanje kičme od sedenja za računarom.

E nećeš se zračiti više! Nećeš narušavati zdravlje sebi i drugima! Izbij iz glave te misli o pravljenju atomske i nadji balans jebote! I odem ti ja tako na Google da iznadjem šta mi je činiti i koje dugme pritisnuti da vratim duševni mir i malo saniram narušeno zdravlje, a da ove ogolele žice što ih živcima nazivaju obmotam bilo kakvom izolacijom.

Da vidimo…. “Svakoga jutra popiti čašu tople vode na prazan stomak.“ Buhahaha, ako ne računamo to da sam proždirala slatkiše do pola 3 noćas stomak mi jeste prazan i mogla bih i jesti nešto. Čekaj, polako, koncentiši se – topla voda. Skuvaću nes kafu jer to i jeste sama neka vodurina, a pošto je ja pijem bez šećera ne može da škodi, jelte. Eksiraću, ko je jebe, sve za zdravlje i duševni mir dajem, sve!

Dalje…. “Fizička aktivnost je nezamenljiva.“ A da l’ se računa to što nisam našla papuču kad sam ustala iz kreveta i jedva odradila stoj na nogama pa sam prešla jedno 5 metara skakućući na jednoj nozi i umalo napravila špagu kad sam uletela u mokro kupatilo? Jok? Pu! Ništa, obuvaj patike i u prirodu! I gde da nadjem prirodu u centru, gde? Išla bih ja na neko izletište ali ovo su mi nove patike a tamo je blato, tamo su gmizavci, razne ogavne bubetine koje mi o glavi rade i sav onaj kiseonik na koji nisam navikla pa može i da mi pozli. Ništa, odoh ja po pljuge al’ ne liftom, stepenicama! I nazad ću, makar do drugog sprata. U zdravom telu zdrav duh!

„Nasmejte se slučajnom prolazniku i dan će vam odmah biti lepši.“ Lako je njima da to napišu, ali pored mene upravo prolazi pandur i ako se nasmejem može svašta da bidne. Evo i razredne bivše, matematičarke. E njoj neću, makar mi život sav odjedared iščileo i mumificirala se kao faraon! Kad se setim samo kako mi je pičila neopravdane i tužakala me kevi što sam par puta zaboravila da dodjem na čas , dodje mi da je na’ranim suzavcem a ne osmeh da joj udelim! Šta da radim, koga da odaberem? Misliće da sam ludača neka a još mogu i batine da dobijem, ponedeljak je, pobogu! Eno jednog finog čike, sad ću da mu pokažem osmeh broj 3, onaj kad sam divna i prijatna i kad volim sve ljude.  Šta mu je? More, sram te bilo konju matori, mrš nazad na gerijatriju pa tamo nasrći, stoko jedna neiživljena! Brišem ovo s osmehom što i vama savetujem!

„Družite se s kućnim ljubimcima, to relaksira i oplemenjuje.“ Evo sad ću, samo da pokupim ostatke novih papuča koje su iskidali dok sam se ja smeškala kojekome. Bafi, Bagira, idemo u šetnju! Moreee, dolazi ovamo i uštekaj se u povodac pa da se medjusobno oplemenjujemo! Na sajtu je lepo pisalo da su to izrazito prvivrženi porodični psi što se odmah da primetiti po tome kako su mi isprljali jaknu dok sam pokušavala da ih naFatam, a kasnije sam provalila da mi je neko popio i limunadu. Nema veze, sve delimo, porodica je ćelija neka ili kako ono beše (ja mislim da su pre mislili na zatvorsku ćeliju ali tamo piše da nisu pa neka im bude). I baš je bilo lepo u šetnji , sem što su mi napravili još dva žulja jer su pokušavali da se otgnu s povoca kad je naišla ona zaprega i ona konjina navalila da rže ko da je djavole videla a ne terijere. A ono kad se baba dernjala da je bolje da šetam dete nego džukele, e to će da zažali kad joj svrnem popodne s Anakondom u pekaru, plakaće ona za terijerima! Povela bih ja svo troje, nego je gospoja u godinama pa me strah da je srce ne izda kad svi počnu da trče kao sumanuti i da urliču iz sveg glasa. I baš se osećam relaksirano, mogla bih da popijem nešto, na primer bromazepam.

„Bar jednom dnevno kažite svojim najdražima da ih volite, onako, bez razloga.“ E svašta. Pa naravno da ih volim bez razloga s obzirom na to kakvi su, ali ajde, ako psiholozi to preporučuju ko sam ja da protivrečim? I kad sam došla po Anakondu u balavište ja sam joj bar 3 puta rekla da je volim, bez obzira što sam je pola sata vijala po istom dok sam uspela da joj obujem jednu patiku i još pola sata provela vadeći kamenje i druge oštre predmete iz njenih džepova. E tu sam se baš zajebala, mala je odmah iskoristila situaciju da se žali na Deda Mraza koji je zaboravio da donese klizaljke i zahtevala da joj se odmah kupe, mada je 12 stepeni i snega nema ni u snu. A onda me odrala za još dve lutke pa sam rešila da od sad ljubav pokazujem poljupcima a da jezik držim za zubima dok nisu došli da nam plene nameštaj.

„Nadjite vremena samo za sebe i svakoga dana sebe častite nečim lepim.“ I evo mene u pola dva ujutru kako duvam u nalakirane nokte koji se ne suše već pola sata, s punom glavom viklera i punim ustima keksa. I častila sam sebe, neću ribati kupatilo, samo ću oprati posudje, pa na Fejs.

Treba se samo navići na lepe stvari, posle je sve lako;)

„DOVOLJNA SAM SAMA SEBI“ I OSTALE BAJKE

Moreeee, bolje da ste sebi oči iskopale nego što ste gledale “Seks i grad”. Aj’ što ste gledale, ali što ste sve pogrešno ukapirale, u tome je problem.  Ako mislite da je reč “nezavisna” sinonim za reč “sama” onda u vašem rasudjivanju nešto gadno škripi.  Čak je i nacirkani Hemingvej skapirao da nijedan čovek nije ostrvo, a vi odgledate par idiotskih serija, pročitate par “afirmativnih” članaka koje pišu ljudi koji ne umeju pertle da zavežu ali prospipaju mudrosti o tome kako je svrha našeg života biti lep, mršav, raditi naporno (translate:k’o stoka) i biti uvek pozitivan, nasmejan i doteran, naročito onda kad vam se najviše plače. I što bi vam uopšte bio potreban neko da vas zagrli, posebno muškarac koji vas nikada neće ceniti onoliko koliko vredite. Suze su dozvoljene ako vam prsne cibzar na skupoj tašni, ako vam se slomi nokat, ali ako vas ostavi momak  nemojte suzu da pustite niti da žalite jer vi ste jake, moderne žene, a plakanje je za pičke. Bulšit. Bulšit. Buuuulšit.

Ti trendovi koji su se pojavili poslednjih godina su jedno veliko sranje i nevidjen idiotizam, aaali nevidjen. Tvrdim da upravo oni koji zagovaraju teorije koje su naštrebali od večite gospojice Samante i one nesrećnice Keli više od ostalih žele da budu u paru. “Nikoga ja neću da trpim, obrazovana sam, lepa, nosim štule od 25 santima koje su duplo duže od tvog kurca a jezik mi je duži od nogu jer mislim svojom glavom. A to što sam na botoksu i hijalouronu i što nisam bila sita otkad sam ušla u pubertet je posledica toga što vodim računa o sebi  jer se ja ulepšavam zbog sebe a ne zbog drugih. Ne treba mi partner kao potvrda da vredim, sama otvaram tegle, zaradjujem toliko da mi muškarac ne treba blablatruć.” Aaaajde?! 😉 Mogla bih ja da vas citiram do sutra, nego imam neka pametnija posla, a malo me i hvata gorušica od silnih gluposti kojima ste zadojene.

Odmah da vam kažem da će takvu da vas trpe samo majka i otac  jer su oni delom krivi što su napravili takvog  sebičnog kretena. I tako, kažete, ulepšavate se zbog sebe? Kad god to čujem zamišljam se na nekom pustom ostrvu s dlakavim nogama, kosom poslednji put očešljanom dan pre brodoloma kako sam se k’o stoka nagojila od banana i nisam se okupala od prošle nedelje kad je pala kiša. Vi biste verujem za tu priliku napravili piling od kristalno čistog peska pomešanog s morskom vodom i testisima majmuna, svakodnevno biste se ukrašavale ogrlicama od školjki i furale cvet hibiskusa u kosi. Popodne bi od istog napravili biljni čaj, da budete sebi lepe kad se ogledate u kapi jutarnje rose. Hau jes nou.

Da vam Baba kaže, vi ste tu emacipaciju shvatile potpuno pogrešno i na svoju štetu.

– Ako živite na jednoj kašičici pirinča dnevno, a niste u “Survivoru”, onda se to zove izgladnjivanje a ne zdrava ishrana.

– Partneri ne služe kao otirač za noge. Ako to do sad niste provalile onda mi vas je žao. Partnerstvo podrazumeva ulaganje obe strane.

– “Muškarci su potpuno nepotrebni na ovoj planeti otkada su izumeli vibrator.” Čestitamo, pozdravite vašu jaču polovinu. Za bolje i niste. I nabavite par mačaka što pre.

– “Žene se ulepšavaju zbog ostalih žena, a ne zbog muškaraca.” Hvala na uloženom trudu i estetskom orgazmu koji me prožme svaki put kad izbacite nove slike s dekolteom do pupka i golim dupetom. Ne morate zbog mene toliko da se trudite. Jedna iole pismena i smislena rečenica bi me kupila mnogo više, a verujem i većinu normalnih mužjaka za kojima toliko tragate.

“Samo želim nekog normalnog, nekog ko će shvatiti moje potrebe i voleti me ovakvu kakva sam.” Pišite propalo. Budite prirodnije,  pametnije, manje dostupne, pročitajte nekad nešto a da to nije reklama u ženskom časopisu. Volite sebe malo više. Volite druge malo više.  Ključne reči: tolerancija, davanje, ljubav, prijateljstvo, razumevanje. A sad na guglanje.