STOLI ME BOJKO

Najbolji način za odvikavanje od poroka poput kafe i cigareta je iščitavanje vesti ranom zorom. Em će da vas zaboli želudac, doduše, ne od kafe na prazan stomak nego od vesti, em ćete da upalite pljugu naopačke ili je progutate pa zalijete kafom, čisto da skrenete malo misli s onoga što čitate. To vam nekako dođe ko da ste već doručkovali, jer kintu za doručak svejedno nemate. Ako pak dođete u napast da ugasite užarenu cigaretu tako što ćete je nabiti sami sebi u oko – nemojte, setite se da niko za vas neće poslati ni jedan jedini SMS, a kako drugačije da se lečite? Polako i mirno, kao na klanje.

Jednom je i meni došlo da platim RTS – beše to onomad na jednoj sedeljci kad je na TV-u pičio neki film ispresecan reklamama, a mi čekali da nam iz porodilišta jave da li je Goran ponosni otac muškog ili ženskog deteta. Reklamnih blokova je bilo toliko i tako su dugački bili da smo igrali igru pogađanja – ko se prvi seti koji film gledamo, taj ne mora da ide po pivo. Sećam se da je za vreme jednog takvog bloka drugar umesio i ispekao picu, ja skoknula do kuće po novčanik koji sam zaboravila a jedna devojka ostala trudna. Došlo mi je da im platim, samo da prestanu. Možda bi tada voditelji imali dobru dikciju a voditeljke pristojne haljine, ako već program ne valja.

Doduše, ne znam nikoga ko nema kablovsku, IPTV ili nešto slično, neku skalameriju koju platiš oko 1000 dindži mesečno i imaš 100 kanala za te pare. Imaš i taj nesrećni RTS, takozvani servis građana a u stvari sluge režima, koji god da je na vlasti. Oni se godinama finansiraju iz budžeta, dakle od naših para, zatim od reklama čiji je sekund među najskupljima na medijskom nebu naše nebeske Srbije, pa stranački plaćeni program, pa nameti ko u feudalizmu a ipak još uvek nisu otvorili još 30 kanala i pokupovali svim radnicima jahte, nego će da nam opale još jedan namet u te svrhe jer propadaju. Čini mi se, da imaju budžet CNNa ili BBC-a, ne bi oni umeli da naprave valjan TV program, da prostite. Ipak treba izdržavati te silne radnike poprimane preko crte.

Jedno znam – za njihov malo je reći nekvalitetan program, očajne voditelje, reprize repriza repriza i informativni program za koji svi znamo zašto je takav, KRIVI SU GRAĐANI KOJI NE PLAĆAJU PRETPLATU. To nam poručuju „zvezde“ javnog servisa.

Kažu, da bi RTS funkcionisao normalno, neophodno je da naplata bude 80%, što je tričavih 11 miliona evra mesečno. M E S E Č N O (probajte sa spelovanjem, tako period izgleda mnogo duže nego što jeste). Ovako su jadni prinuđeni da funkcionišu sa samo 3,5 miliona evra vaših para. Mesečno. Mislite da je to mnogo? To je samo par tričavih škola, zabavišta, domova zdravlja, opet mesečno, a vi pokušajte da se ne smejete dok čitate vesti s reflektorom uprtim u vas, dok se puder topi k’o Joksimovićeva faca na novu Prada torbicu Olivere Kovačević.

Budimo pošteni, koje domaćinstvo može da opstane ili nedajbože posluje s tako mizernim fondom?! Pa tu nema para ni za saksofon u koji gosti mogu da vrše nuždu, tu nema para ni za Šanelov milje preko daske za wc-šolju, a o egzotičnoj remix kajgani od suncem okupanih albatrosovih jaja prelivenih ptičjim kiselim mlekom  kao okrpljenje za voditelje da i ne govorimo.

S druge strane, RTS se svojevremeno hvalio kako je veoma mali broj ljudi koji ne plaća pretplatu. Tu neko nekoga, srpski rečeno, jebe. Sad, ko se tu zajebao i ko je koga zajebao to je svima jasno, važno je da ćemo da pljunemo 500 dindži mesečno da bi oni nastavili da funkcionišu. Mislite da je patriotizam besplatan? Šta je bilo, miševi?

Pošto je trend da tajkuni kupuju firme koje su žile kucavice naše države, predlažem da neko kupi i jadni RTS. Obavezno neka to bude neko polupismen, da ne bečimo oči na glupe školske i edukativne programe, kojekakve Opstanke i ostale dosadne sadržaje od kojih smo se potpuno odvikli, nego da nam opali taj Bolji Život još jedno 50 puta, da se setimo kako se nekada teško živelo i da budemo zahvalni ovoj drržavi što nas je spasla prodaje benzina u flašama pored puta. To je svakako mnogo lakše nego vratiti kulturno umetnički program a koji nema veze s Žikinom šarenicom i babama za češljanje.

Stoli me bojko da plaćam taj samozvani javni servis koji po svim mogućim zakonima NEMA pravo da naplaćuje pretplatu svim građanima. Čuj mene po zakonima, hahaha, zaboravila sam na tren gde živim. Evo, meni prvoj neka skrembluju taj propagandni program vlasti kod kablovskog operatera, jer ne nameravam da ga gledam niti da ga plaćam. Ako već moramo da imamo javni servis, onda bi to trebalo da izgleda ovako – da se tačno definiše koliko sati dnevno mora da se emituje takav i takav program, da se izbace reklame, golotinja i što je najvažnije – nema partijskih pobratima, kumova i ljubavnica. Znam, ko u oko da sam vas ubola.

Državo draga i vi koji je pljač… vodite, da vam kažem nešto – da ste vi redovno isplaćivali plate ovoj šačici što uopšte ima posao i uradili bar deo onog što ste nam obećali a ne uvodili samo nove namete od kojih jedino još danak u krvi nismo dali, mi bimo možda i zažmurili pa platili ove nebulozne, bezobrazne i neustavne stvarčice. Ovako, što se mene tiče, vama na dušu to ide što Milka Canić nikada neće izgovoriti nešto drugo osim „Dobro veče!”

More, mrš!

WELCOME TO SERBIA

Kada biste strancu morali da objasnite funkcionisanje ove zemlje zarad lakšeg razumevanja iste i boljeg i lepšeg boravka u njoj, sigurno ga ne biste uputili na stranicu Turističke organizacije Srbije. Na Google, braćela! Neka gugla, pa kad vidi da je svaki strani državljanin vredan divljenja poreklom Srbin, neka uzme ta svoja eura pa nek’ ih strpa u guj’cu, što bi rekao jedan naš ministar.

Kao prvo, svaki stranac treba da zna da ulazi u slobodnu zemlju. Slobodno se šetaju lopovi, manijaci, ubice, a oni najopasniji po našu državu (oni koji nisu vezali pojas) su na sigurnom – iza rešetaka.

Najprihvaćeniji oblik pisane reči u Srbiji je spisak. Bilo da je to birački spisak ili spisak za kupovinu, svaki Srbin ga ima i raduje mu se beskrajno. Gde god da se dene na nekom je spisku, najčešće na listi čekanja. Zato je u narodu zaživela krilatica “sve po spisku,” to nam nekako dođe kao molitva i skoro potpuno je zatrla arhaične izraze kao što su “dobar dan,” “izvinite” ili “hvala.”

Ako govorimo o poreklu, opšte je poznato da su dinosaurusi nastali od Srba, da je svaka poštena srBkinja nastala od Adamovog rebra, a da smo nebeski narod to već i vrapci znaju. Svako malo Srbi pogledavaju u nebo da zahvale Bogu što nas je turio upravo ovde. Koliki smo vernici stranac može primetiti na svakom koraku jer se Srbi krste ne samo u crkvama nego još češće pred izlozima, u gradskom prevozu ili kad vide račune. Da smo daleko ispred svih svedoči činjenica da Srbi daju imena svojoj deci i po avionima jer nemamo dovoljno svetaca, zato svako malo progasimo nekog svecem. Deficit, jebiga.

Osnovna sredstva plaćanja u Srbiji su šipak i crta, ako je baš frka možete koristiti i platežne jedinice kao što su mito i korupcija, od volje vam. Najbrži način da se obogatite je nošenje gajbica.

Što se tiče geografskog položaja, Srbija do Tokia! Što reče neko, Beograd nam je na vodi, građani su nam na ‘lebu i masti, ostatak zemlje je pod vodom.  Svako ko je ikad kročio ovde zna da je Srbija centar sveta i okolnih planeta. Zato nas svi toliko mrze i o glavi nam rade. To će stranac primetiti čim uđe u zemlju, ne samo po cenama putarina nego i po tome što su nam putevi iskrpljeni i propali, a infrastruktura neobična, što je sasvim razumljivo, jer najveći deo novca ulažemo u svemirski program. Ipak smo mi nebeski narod, Zemlja je samo naša usputna stanica i nema potrebe da bacamo novac poreskih obveznika u vetar. Jedino u šta ulažemo ovde je svetlo na kraju tunela koje je zaštitni znak i lajtmotiv našeg bitisanja na ovoj planeti. Mi letimo u nebo i znamo svoj put!

O svojoj deci vodimo računa – čim se dete rodi, umesto pelena mu kupujemo mobilni telefon. Splavovi su trenutno najpopularnija igrališta za decu. Igračke se smatraju uvredom po komšiluk. Kace s kiselim kupusom su dobrodošle. Kada deca odrastu, rado ih posećujemo u zatvorima. Da se ogrebemo za kintu.

Osnovno zanimanje na našim prostorima je menadžer. Na primer, higijenska radnica pri toaletima (u narodu poznatija kao klozetarka ili Baba Sera) je menadžer odvodnih cevi i otpadnih voda. Ako niste upisali menadžment, to je isto kao da se niste ni školovali.

Kultura koja najbolje uspeva u Srbiji je ambrozija. Najposećenije kulturne znamenitosti svakog grada su kafići. Kad je u pitanju slikarstvo, ako niste kriminalac, stvari s kojima se vi možete slikati su računi, plate, zdravstvena knjižica i diploma. Ako jeste, običaj je da organizujete izložbu ili koncert. Naši najčitaniji pisci su zaposleni na lokalnim televizijama tako da nema potrebe da kupujemo knjige, sem ako nemamo poriv da ih uklapamo uz regal. Obzirom da smo zemlja koja je na evropskom putu i potpuno okrenuta budućnosti muzeje zatvaramo jer samo smetaju na putu prosperiteta.

Muzika: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine! Kod nas su najcenjeniji duvački instrumenti stoga skoro svaki Srbin na čelu s Vladom svira kurcu. Eventualno klavir, ako je iza rešetaka. Na Pesmi Eurovizije više ne učestvujemo jer nas namerno miniraju, što smo zapazili još davno kad smo poslali pesmu “Brazil.” Od tad smo promenili ploču i sad svi uglas zapomažemo: ”Azil!”

Sport – Bravo Nole! Ceo svet zna da je najveći sportski događaj u Srba penis. Htedoh reći tenis. Nema Srbina koji se ne bavi sportom! Bilo da je u pitanju preskakanje rata, beg od policije ili jedna od najjačih disciplina u nas – bacanje kese sa smećem s balkona. Pogodak bez koske u glavu vredi 3 poena. Trenutno se radi na smanjenju zagađenosti tako što se propagira da se na posao ide biciklom. Ako nemate posao, ništa ne smeta, možete biciklom da krenete u pljačku banke.

Klima – Zajebana. Oblačimo se po buvljacima, svlačimo po splavovima. Sve što kažemo može da vas zbuni i zato je jedina preporuka: obucite se slojevito.

Bolesti – sem opasnosti od promaje i sedenja na ‘ladnom betonu koje izazivaju sigurnu smrt, Srbi ne oboljevaju. Nismo mi mačiji kašalj da trčimo kod doktora za svaku sitnicu, mi kad obolimo odmah i umremo. I to od najopakijih bolesti, junački! Jebeš oboljenje ako nije toliko retko da ga nazovu po tebi. Zato u zdravstvo ne ulažemo i zbog toga su nam bolnice opremljene samo zidovima, ali su zato crkve opremljene podnim grejanjem, da na kolenima možemo moliti za zdravlje svojih bližnjih.

Mogli bi mi još da se hvalimo ali nećemo, da nam ne nagrnu silni turisti u Srbiju kada vide da sa naših česmi teče izvorska flaširana voda i da nam pojedu sav kiseli kupus. Više volimo da idemo mi kod njih, makar jeli onu njihovu genetski modifikovanu hranu i plaćali ležaljke 2 eura, umesto da damo tri puta više našoj braći iz Montenegra. Svaki rodoljub bez roptanja podnosi takvu žrtvu te hrli u inostranstvo, makar morao da radi. To ne treba da čudi kad znamo koliki je prirodni priraštaj u nas. Ima nas toliko da veći deo populacije jednostavno moramo da šaljemo preko, da ne bi ovde jedni drugima sedeli na glavi. To ništa ne smeta jer je poznato da su oni iz dijaspore u stvari najveći Srbi, čija je jedina želja da se vrate u maticu jer je ovde život bajka.

Dok nas deportacija ne sastavi!

NE JEBE LEP NEGO IZABRAN

Od svih prvoaprilskih šala, najbolja je bila ona s izvesnim skorim povećanjem plata i penzija. Ako nekom još nije jasna svrha tog cirkusa, ja bih povukla paralelu s pričom koju mi je uvek pričala baka, a koja je klasičan primer kad su ovakve situacije u pitanju.

Elem, očajni domaćin koji je jedva sastavljao kraj s krajem, s kamarom dece i ženom, a bez osnovnih sredstava za život zvao se, recimo, Stojan. Kao i svaki autentični Srbin, u trenucima najvećih poraza i očaja obratio bi se direktno Gazdi:

– Dragi Bože, zašto me ovako kažnjavaš? Šta sam ti zgrešio? Pošten sam, radan, žena i ja izrodili smo kamaru dece kako si zapovedio, a ti nam zavrnuo sve slavine i sad nemamo od čega da živimo! Njiva slabo rađa, sve što izraste odnesu poreznici, krave i koze koje još nismo prodali su gladne i mršave, kolibica nam prokišnjava i smrzavamo se. Redovno plaćamo Informatiku i RTS! Molim te, javi se i kaži šta da radim!

– Stojane – oglasi se Bog – sve tri krave uvedi u kuću i tu neka ostanu mesec dana, onda ćemo se čuti.

Nemajući kud, jer se zna ko kosi a ko vodu nosi, Stojan ga posluša. Uvede on krave u jednu od dve sobe u uđerici i započe pravi pakao. Ipak, to beše Božija volja, te Stojan i njegova porodica preguraše nekako tih mesec dana. Tada se Stojan odvaži da se ponovo obrati Bogu.

– Kako je Stojane? – namignu Gospod.

– Ooo, Bože, ja sam te poslušao i sad nam je deset puta gore! Deca dobila neki osip od prljavštine, sve smrdi, jedna krava prestala da daje mleko pa imamo još manje hrane, deca gladna zapevaju! Pomozi nam, molim te!

– Tišina tamo! – ljutnu se Gospod. – Kukate tu ko babe, a domovina grca! Nego, od danas krećemo u nove reforme, pa ćeš da vidiš šta je prosperitet! Sad uvedi i one 4 koze i tri kokoške u kuću, pa mi se javi za 3 meseca!

Očajni Stojan ipak posluša, nije mu bilo do šale kad su božija posla u pitanju. Uostalom, ne bi Bog bio glavni baja kad ne bi imao sve odgovore i rešenje za svaki problem, čak i ako ga je sam napravio. Uvede on u kuću i ostatak menažerije i tako živeše još tri paklena meseca.

– Ooo, dragi i premudri Bože, javi se! Ovo se više ne može izdržati! Jedna krava je uginula jer nismo imali novac za veterinara, dete nam se razbolelo a pare od SMS-ova nikako da stignu, koze pojele sav nameštaj pa spavamo na podu! Šta da radimo, kako da postupimo da ispunimo volju tvoju? – zavapi očajni Stojan.

– Ti , Stojane, jamačno znaš da je septembar i da nam predstoje uskoro izbori?

– Kako da ne, kako da ne, ali, ako svi pomremo, ko će da glasa, o, presvetli?

– Ne brini, Stojane, to je već sređeno! Elem, prestani da širiš paniku i od danas krave neka ponovo žive u štali. Čujemo se za mesec dana!

Tako i bi. Posle mesec dana, ukaza se Stojanu sveti Vulvin

. – Ovde sam po nalogu Boga, on je nešto zauzet oko nekih plakata, pa me je poslao da proverim kako napreduju reforme.

– Odlično! – radosno reče seljak. – Ovog meseca nam je već mnogo lakše! Krave radosno pasu na livadi i počele su da daju više mleka, pa nismo toliko gladni. Ali, krov samo što se ne sruši, a morali smo i da zakoljemo dve koze, jednu da se prehranimo, a drugu kao žrtvu Bogu. Možda nam to donese prosperitet!

– O, mudri Stojane, dobro si učinio! Shvataš li sad šta je prosperitet? Pa Boga kao što je naš nigde nema. Šta bi bilo da su ga imali Grci, a? Ali ne, oni hoće da imaju više bogova, e onda neka pate! Pozdravlja te Gospod i poručuje ti da sve koze i kokoške vratiš u dvorište, pa će te on lično posetiti u decembru, s predizbornim materijalom. Gospod neka je po sredi vas!

Dođe i dugoočekivani decembar i Gospod ispuni volju svoju, te poseti Stojana.

– Svaka čast, Gospode, hvala ti, hvala! Nikada nam nije bilo bolje! Ako i jeste, mi smo Srbi pa imamo kratko pamćenje! Sve je u najboljem redu i život teče bez stresa i trzavica. Čak se i krave smeškaju, a o kozama da i ne govorim, tebe mi!

– Stojane – prekinu ga Gospod i obliza usnu – nemoj da mi se zahvaljuješ. Napredak ove države je moj najviši prioritet. Drago mi je da su ove reforme donele toliki pomak u vašim životima, i ne zahvaljuj se, samo sam obavljao svoju svetu dužnost. Evo ti ovaj pamflet i ovaj plakat, taman lepo da zapušiš rupe na zidu, a i nekako je fensi. Ovo kad vidi Evropa, ima da nam plati da uđemo u onu njihovu Uniju! Uskoro stižu i pare od SMS-ova pa ćeš moći da platiš participaciju, a ako je velika frka, mogu ja i helikopter da pošaljem…

– Ne treba, ne treba! – zavapi seljak. – Toliko već ne možemo da tražimo, znamo da postoje mnogo ugroženiji kojima je vaša pomoć potrebna, pa vas ne bismo više zadržavali.

– Dobro, onda se vidimo na izborima, Stojane. Umalo da zaboravim, poklon od mene lično, hemijska i blokčić, naravno, s mojim ličnim logoom. I zapamti, ruka ruku mije, ili polomim je!

Stojan se prekrsti i presrećan zakorači u bolji život.

NEKOLIKO PR(E)DIZBORNIH OBEĆANJA KOJE NI JEDNA STRANKA DO SAD NIJE DALA

(kako zajebati i poslednjeg Srbina u par poteza)

Bolji život, radna mesta, veće plate, EU – alooo, Požega, to nama više ne treba! Svako ko je malo uključio mozak zna da Srbi ne vole da rade, zato vam predlažem da vi lepo ukinete i ostala radna mesta i tako i sebi i nama učinite uslugu. Već vidim srećna lica građana koji u naletu endorfina uzbuđeno jurišaju prema Skupštini da odnesu milodare svakom političaru ponaosob, da ga u lice ljube i za zdravlje pitaju. Vole ljudi da pomognu i da se zahvale, takav smo narod. U EU smo se već izjasnili da nećemo, zbog svinjokolja, crnaca i školskih uniformi. Svinje volimo da koljemo sami, crnci imaju veći od nas, a od uniforme bilo koje vrste imamo fobije. Pogodite zašto 😉

Sve je to već viđeno, dosadno i toliko ordinarno da će prosečni glasač, u najboljem slučaju, ostati nem na vašu upornu zvonjavu na vrata, eventualno sam sebi iščupati interfon i sesti da gleda kakav pitak film. U najgorem slučaju, može noge da vam polomi, izbije zube, pusti krvoločne pse na vas ili još krvoločniju pobesnelu suprugu, koju je ceo dan zajebavao što je ručak bez mesa. Ali, ima i onih koji sede u zasedi na hoklici pored ulaznih vrata i čekaju da zakolju bilo koga. Nazivamo ih nezaposlenima. Pazite se te bagre.

Imajući u vidu sve te činjenice, ja sam rešila da vam pomognem i dam par predloga koji su generalni i mogu se iskoristiti kao lajtmotiv predstojećih izbora, kojoj god političkoj partiji da pripadate. Idemo redom:

LET NA MESEC –  ako su Ameri mogli da zezaju poreske obveznike onomad kad se onaj spuštao ili nije spuštao na Mesec, iliti da se drugačije izrazimo, “bio je gore”, da prostite, možete i vi. Ionako su građani Srbije potpuno opravdano počeli da okreću leđa crkvi a anfas vanzemaljcima, šireći ruke u agoniji i uzvikujući: “POVEDITE I MENE!“ Ja Molder a ti Skali, lele dunje ranke! Ako su oni propustili taj let, ne mora i prosečan građanin Srbije. Dok glasači shvate da su prevareni i da su njihove pare završile kao građevinski materijal za vaše nove vile na Maldivima izbiće ili neki rat ili, u najgorem slučaju, spičiće neki zemljotres, poplava ili pak neka slična prirodna ili društvena katastrofa, taman lepo da operete tu lovu. Ako ništa, uvek možete reći da su nam ovi s Meseca uveli vizni režim putovanja. Dok mi pribavimo sve potrebne papire za vize, let na Mesec će biti uobičajen koliko i češanje jaja za vreme fudbalske utakmice. Opušteno. Kao kod zubara.

VEĆE SISE I DUPETA – ovo je pun pogodak i nemojte se zavaravati da ćete tako osvojiti simpatije samo dela glasačkog tela koji nosi suknje, naprotiv! Oni koji zaista žele veće grudi i zadnjice na ženama su muškarci. Znate onaj vic kad mladoženji dovedu 3 udavače pa im daju računski zadatak, a on na kraju kaže: “Dajte onu s velikim sisama!“ Obećajte ljudima veće sise i guzice, čak veće nego što ste vi, i videćete kako se situacija okreće u vašu korist, a konkurentske stranke na kolenima mole da ih primite pod svoje okrilje. Primićete ih, naravno, ionako svi vi jedete i pijete zajedno. Da ne pominjem kako narod udruženo i jeb… htedoh reći, vodite ljubav s njim, jer nema političara koji više od sebe ne voli upravo svoj narod i njegove novce.

BESPLATNO ŠVERCOVANJE U AUTOBUSU – obećajte da će da važi za sve linije, gradske i prigradske. Posle, kad građani vide ridže kako ulaze na prednja, vi kažite da su to revizori iz EU. Pa da vidim onda „ima dole, majstore!“ Nema zajebancije s njima kao s onima iz BusPlus-a, da ne bude ponovo “bombardan“, izolacija, tranzicija, lustracija i ostale cije. Plati, pa se klati! Ako imaš za konopac.

LEGALIZACIJA TEŠKIH DROGA – niste vi kašji mačalj pa da legalizujete samo lake, vi ste ozbiljna politička partija koja se ne plaši teških poslova i ne preza da uprlja ruke, što već znaju i najgluplji glasači. Verujem da ćete u ovom poslu dobiti veliku pomoć i podršku policije, koja se i do sada vrlo rado bavila ovom tematikom, na ovaj ili onaj način. Više na onaj, al’ nismo mi od onih što traže dlaku u jajetu. Nismo, jer nemamo muda, ili ako i imamo, zaboravili smo gde smo ih ostavili. Ah, da, u procepu, sad se setih.

MISIONARSKA POZA – obzirom da se građani stalno žale da opštite s njima „zguza“, trebalo bi razmotriti neke druge opcije. Doduše, postoje i oni koji tu pozu preferiraju, ali njih uvek možete poslati za to obučenim pojedinim sveštenim licima, verujem da će užitak biti obostran. Ionako samo mašu onim kandilima i peru Audije, pa neka i od njih bude neka vajda. I zaboravite na sve što ste čuli i videli, svi znamo da su oni silni snimci i videa s popovima u glavnoj ulozi samo dokaz da nas to neko zlurad zajebava. Pop, pa peder i pedofil? To bi bilo isto kao da tvrdite da mediji lažu! Svi znamo da su to neistine koje šire neprijatelji pravoslavlja, srpskog naroda i naših političara, a svaki neprijatelj naših voljenih političara je i naš neprijatelj. Srbijo, lezi i raširi noge!

NACRT PLANA IZGRADNJE ČARDAKA NI NA NEBU NI NA ZEMLJI – Šta kažete, a? Nisam loša, je l’ da? 😉 Pa kakav crni koridor 10, kakvi mostovi, bolnice, škole, kome je to još potrebno i ko je to uopšte video u poslednjih deset godina?! Doduše, par puta se zaista desilo da vi nešto takvo i izgradite, ali građani se uvek bune da je skupo i da onaj u komšiluku ima veći i lepši. Srpska posla, nikad im ništa ne valja. Lepo vi „napravite“ taj čardak, odnosno nacrte za njega, jer, sve i da ga izgradite, od smoga se ne bi video. Angažujte svu rodbinu, prijatelje i švalerke kao saradnike na tom poslu, čuvaće vam leđa a pritom se i oni malo omrsiti, te eventualno možete okriviti nekog od njih ako se desi neko sranje. Pare potrpajte u džipove, da imate za nedajbože i vozi Miško! Džepove, ne džipove, stvarno ne znam šta mi je danas, mnogo sam , bre, uzbuđena pri pomisli na toliki prosperitet!

Ima tu još mnogo manevara kojima možete pridobiti glasačko telo, ali siromašni blogeri ne dele ovakve savete gratis. E, sad, ako me se sete ovi s Biroa za (ne)zapošljavanje, sete se. Ako ne, svim političkim partijama se preporučujem i napominjem da je moj oglas za zapošljavanje zaveden pod jedinstvenom šifrom:

J3d1t3g0vn4
.

SREĆNA VAM RUSKA SALATA!

Evo, malopre rekoše da je 20.000 Slovenaca PREPLAVILO prestonicu i da će sada da nam krene. JUPIIII!!!! Doduše, zameraju nam štošta, na primer to što imamo premalo muzeja, jer je svakom normalnom jasno da su oni tu svakako zbog kulture jer da nisu ne bi ni prevaljivali toliku maršrutu da čuju SrBsku MaIku koja svira besplatno na trgu i deli ‘lebac beli. Svakako nam je jasno da su to sve akademski gradjani koji nisu kupili diplome k’o ovaj naš šljam, nego su lepo i na miru pozavršavali to što su imali a u pauzama učenja su isključivo u muzeje išli, naravno u slučaju da pozorišta nisu radila. Koji će nam qratz Deda Mraz, sikter bre Deda, naša srca su puna i ovako a sad kad se napune i džepovi ima da te prodamo komšijama pa ti njima uvaljuj inflacije, stabilizacije i kojekakve tranzicije.

Srećna Nova godina

Već vidim bogatu Srbiju, koliko već sutra, jašta. Srbiju koja je saginjati neće (sem u slučaju da neko poželi da je naguzi), jer smo poznati kao jedan prijateljski narod koji svakom posetiocu širi n… htedoh reći prima ga u zagrljaj i širokog srca mu zavlači ruke u džepove, jer je eto tako navikla da postupa i sa svojim gradjanima. I znam, sad će se naći oni zluradi koji će primetiti da 20.000 turista koji su došli u naš beli grad nije neka značajna cifra, da nisu odsedali u hotelima s pet zvezdica, da nisu baš naročito ni poznati po trošenju para i da ih baš i nemaju previše jer čuvaju za skijanje. To nije nikakav problem, ako mu uperiš pištolj u glavu i ciljaš u beonjače svaki normalan turista će da izvadi i bakšiš ako treba, poješće dvajes’ ćevapa a ne samo deset i još će i priloge da plati. Navikli smo mi tako da poslujemo, nema potrebe da otkrivamo rupu na saksiji i toplu vodu. I kao što je Ivo Andrić umeo da kaže „Jebeš splav koji se ne potopi za doček i jebeš doček ako nema mrtvih i ranjenih!“

Nego, šta ćemo mi s tolikim parama koje će da se sliju u kasu? Plašim se da se ne pokvarimo od tolikog izobilja i krenemo stranputicom. Primera radi, ako bi nam tim parama pokrpili rupe na putevima to bi bio direktan atak na džep svakog poreskog obveznika, jer više ne bi mogli da se tužakamo i dobijamo odštete. I kako onda struju da platimo? Zajebite, ne valja. Zamislite da svaki šaht dobije poklopac. Alooo, osećali bismo se kao da smo već ušli u EU, a zna se da onda više nema ni svinjokolja niti ostalih divnih plemenitih veština koje čine srBsku tradiciU. Šta je sledeće, da žene traže svoja prava? Božemesačuvaj i sakloni, spontano sam se prekrstila.

Još malo vam srećne Nove godine

Znam, mogli bi taj novac da daju onoj silnoj bolesnoj deci što im iste trebaju za operaciju. Mogli bi, ali naša vlada je pametna i gleda unapred. Šta ako ta deca ozdrave i sutra počMu da se drogiraU? O tome niste razmišljali, a? Znam da niste, zato politika i nije za vas. Nego lepo da pospešite srBsku privredu i razvoj tako što ćete one pare iz slamarice koje ste tu strpali da platite deci fakultete lepo potrošiti u tržnim centrima. Neće valjda komšija da ima više lampica od vas, neće on da ima bolje cipele za doček i da voza bolja kola? Šta je bre Slovenci, aj sad da vidimo čiji je veći, a?

Tako vam čovečje ribice i termi Čatež budite ljudi, pomozite našim političarima da zimuju i letuju i leče se u Švajcarskoj, jer ako nam oni pomru od gladi i bolesti ostaćemo brod bez kormilara, kao u prazno ispaljena signalna raketa! Imali bismo i mi para da prasetina nije 1000 dindži, a plata 20000 i da nismo toliko nezaposleni, verujte nam na reč. Mi smo svoje fabrike prodali na vreme i sad lepo možemo da dignemo sve četiri u vis i da se hranimo zdravo, korenjem. Manje zagadjenja, manje alarma ponedeljkom ujutru, više za SPC pa smo bliži Bogu kako god okrenete! 

Srećna da srećnija ne može biti uz srBsku maIku

I tako, kad Srbija pojede onaj gratis ‘lebac i namaže ga onim čime ga inače maže, a čime se maže wc-šolja, svanuće i ta 2014. Svanuće, makar nama nikad ne svanulo. Makar nikad ne ušli u EU. Makar i dalje klali po ulicama i rodjenim dvorištima. Makar nikad ne videli ni zimovanja niti letovanja. Kad se svi malo otreznimo, kad očistimo ulice kao što smo očistili džepove za praznike ostaje nam samo jedno. Da zagrlimo one koje volimo, da ih zagrlimo jako i da se setimo koliko smo se voleli kad smo imali da jedemo. I da letujemo. Bar nije rat. Bar je proleće usred zime. Bar su komšiji razbili glavu za doček, a ne nama. Bar su nam isekli struju pa se nismo trovali onim šundom sa TV-a. „Budimo pozitivni“, povikaše HIV bolesnici .

Jedna je srBska maIka. I svake godine je jedna Nova godina, logično

Nego da ja vama, kao što je i red, poželim da Novu godinu dočekate zdravi i pravi i da svaku sledeću dočekujete u istom maniru, jer koliko god problema imali i koliko god situacija ne bila obećavajuća, mi smo narod koji je preživeo svašta pa ćemo valjda pregurati i ove sitnice. Ako ništa, da mi dočekamo rusku salatu, pa nek ide život 😉 

Srećna vam bila!