DOLE BEBE!

Ne znam jeste li čuli da postoji Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji predviđa kaznu i do 50 000 dinara za roditelje koji kolica i dečije bicikle budu ostavljali u hodnicima zgrada. Smatra se da to ugrožava prostor i slobodno kretanje komšija.

Dakle, ako se drznete da pravite decu u garsonjeri koja po difoltu nema prostora ni za saksiju, a u zgradi u kojoj zajedničke prostorije ne postoje ili su uzurpirane, možete biti finansijski uništeni kad vam komunalac zakuca na vrata i odrapi kaznu zato što ste kolica ostavili u hodniku umesto da ste ih okačili na plafon, ko luster. I kolica i dečji bicikl, a zašto ne i bebu.

Pravo da vam kažem, ovo ima smisla. Primera radi, komšija žuri kući jer je na programu važna utakmica. I šta sad, treba da smanji brzinu galopa po hodniku jer ste vi našli da rađate balavurdiju i još da je vozate umesto da ih nosite u zavežljaju na leđima ko u prijateljskoj Indiji? Što bi on gubio 3 sekunde svog dragocenog vremena da gurne  u stranu kolica koja, na sreću, nisu zalepljena za pod super lepkom nego imaju točkove i tako propusti važan gol?

Sad će neki zlobnik da tvrdi da su komšije drukare i da će svako jedva dočekati da vas prijavi komunalcima zbog ovog strahovitog prestupa. Neće, jer ni vi niste prijavljivali njih zbog glasne muzike, bacanja smeća ili bahatog parkiranja. Vi njega zbog veša, on vas zbog dečjeg rođendana u 4 popodne. Vi njega zbog kace s kupusom, on vas zbog toga što vam beba plače u 3 ujutru, a zna se šta je kućni red. Vi njega zbog laveža psa, on vama mazne kolica za koja ste digli keš kredit u iznosu od 200 eura i koji još vraćate.

Posle izvesnog vremena, kad vam pozli u liftu ili vas spiči infarkt u rođenom stanu, shvatićete da nemate koga da pozovete. Hitna pomoć samo u američkim filmovima stigne do vas za tri minuta, s komšijama ne govorite jer ste drukali sve redom. Rođaci vas ne jebu 5% još od onda kad niste hteli da im pozajmite 50 evra. Šta mari, čovek se rađa i umre sam.

Gledajući naše zakone, neko bi pomislio da u Srbiji sve vrvi od beba i dečjih kolica i da se na svakom spratu možete saplesti bar o 10 komada. Ja bih volela da mi neko pokaže takvu zgradu. Nema, a? Onda, srpski rečeno, ne serite.

E sad, zakoni su zakoni i red je da se poštuju. Naravno, kad nisu ovoliko retardirani. Kažete, poštuju se u drugim zemljama koje su svetlosnim godinama daleko od nas u svakom smislu. Kažete, poštuju se jer ih država dere od kazni. Jedno ste zaboravili – u tim zemljama se poštuju i bebe i psi i komšije. Sve je stvar dogovora stanara, a rešenje se uvek može naći ako postoji volja.

Sad ću vam reći čega u tim zemljama nema – nema zakona koji te tera da nešto činiš ili ne činiš, a da ti prethodno nisu obezbeđeni uslovi za to. Dakle, neka zakonodavac kaže gde bi ljudi mogli da ostave svoja kolica, neka obezbedi prostor koji služi toj svrsi i mi nećemo imati ništa protiv. Isto važi i za strašan prekršaj prostiranja veša na terasi, prakse zbog koje cela Italija crveni i zbog koje kod njih gotovo i da nema turista. I za to će da vas oderu, ako išta pretekne posle kolica.

Kako god okrenete, najebali ste i od komšija i od onog zakonodavca koji, zazuzet predizbornom kampanjom i slikanjem po stranačkim skupovima, nema vremena da primeti da su kazne za ostavljanje kolica vaše bebe u hodniku veće nego dve prosečne srpske plate koje ionako ne primate na vreme, pa je normalno i da nemate love za veći stan s odgovarajućim pratećim prostorijama. Da primeti da u novogradnji ne postoje biciklane ili bilo kakve zajedničke prostorije gde biste vi eventualno mogli ostaviti kolica. Da se zapita zašto ih nema i da se seti kad je takvu gradnju odobrio i za koliko para. Da na prste nabroji podrume u koje malo-malo ne nadire voda. Da se seti gde živi.

Ako se ne seti, možemo malko i da mu pomognemo.

Majke koje svoju decu vuku uz stepenište nekoliko spratova, s kolicima u jednoj ruci, bebom u drugoj a kese nose u zubima, su tempirana bomba.

Ne valja da pukne.