DOLE BEBE!

Ne znam jeste li čuli da postoji Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji predviđa kaznu i do 50 000 dinara za roditelje koji kolica i dečije bicikle budu ostavljali u hodnicima zgrada. Smatra se da to ugrožava prostor i slobodno kretanje komšija.

Dakle, ako se drznete da pravite decu u garsonjeri koja po difoltu nema prostora ni za saksiju, a u zgradi u kojoj zajedničke prostorije ne postoje ili su uzurpirane, možete biti finansijski uništeni kad vam komunalac zakuca na vrata i odrapi kaznu zato što ste kolica ostavili u hodniku umesto da ste ih okačili na plafon, ko luster. I kolica i dečji bicikl, a zašto ne i bebu.

Pravo da vam kažem, ovo ima smisla. Primera radi, komšija žuri kući jer je na programu važna utakmica. I šta sad, treba da smanji brzinu galopa po hodniku jer ste vi našli da rađate balavurdiju i još da je vozate umesto da ih nosite u zavežljaju na leđima ko u prijateljskoj Indiji? Što bi on gubio 3 sekunde svog dragocenog vremena da gurne  u stranu kolica koja, na sreću, nisu zalepljena za pod super lepkom nego imaju točkove i tako propusti važan gol?

Sad će neki zlobnik da tvrdi da su komšije drukare i da će svako jedva dočekati da vas prijavi komunalcima zbog ovog strahovitog prestupa. Neće, jer ni vi niste prijavljivali njih zbog glasne muzike, bacanja smeća ili bahatog parkiranja. Vi njega zbog veša, on vas zbog dečjeg rođendana u 4 popodne. Vi njega zbog kace s kupusom, on vas zbog toga što vam beba plače u 3 ujutru, a zna se šta je kućni red. Vi njega zbog laveža psa, on vama mazne kolica za koja ste digli keš kredit u iznosu od 200 eura i koji još vraćate.

Posle izvesnog vremena, kad vam pozli u liftu ili vas spiči infarkt u rođenom stanu, shvatićete da nemate koga da pozovete. Hitna pomoć samo u američkim filmovima stigne do vas za tri minuta, s komšijama ne govorite jer ste drukali sve redom. Rođaci vas ne jebu 5% još od onda kad niste hteli da im pozajmite 50 evra. Šta mari, čovek se rađa i umre sam.

Gledajući naše zakone, neko bi pomislio da u Srbiji sve vrvi od beba i dečjih kolica i da se na svakom spratu možete saplesti bar o 10 komada. Ja bih volela da mi neko pokaže takvu zgradu. Nema, a? Onda, srpski rečeno, ne serite.

E sad, zakoni su zakoni i red je da se poštuju. Naravno, kad nisu ovoliko retardirani. Kažete, poštuju se u drugim zemljama koje su svetlosnim godinama daleko od nas u svakom smislu. Kažete, poštuju se jer ih država dere od kazni. Jedno ste zaboravili – u tim zemljama se poštuju i bebe i psi i komšije. Sve je stvar dogovora stanara, a rešenje se uvek može naći ako postoji volja.

Sad ću vam reći čega u tim zemljama nema – nema zakona koji te tera da nešto činiš ili ne činiš, a da ti prethodno nisu obezbeđeni uslovi za to. Dakle, neka zakonodavac kaže gde bi ljudi mogli da ostave svoja kolica, neka obezbedi prostor koji služi toj svrsi i mi nećemo imati ništa protiv. Isto važi i za strašan prekršaj prostiranja veša na terasi, prakse zbog koje cela Italija crveni i zbog koje kod njih gotovo i da nema turista. I za to će da vas oderu, ako išta pretekne posle kolica.

Kako god okrenete, najebali ste i od komšija i od onog zakonodavca koji, zazuzet predizbornom kampanjom i slikanjem po stranačkim skupovima, nema vremena da primeti da su kazne za ostavljanje kolica vaše bebe u hodniku veće nego dve prosečne srpske plate koje ionako ne primate na vreme, pa je normalno i da nemate love za veći stan s odgovarajućim pratećim prostorijama. Da primeti da u novogradnji ne postoje biciklane ili bilo kakve zajedničke prostorije gde biste vi eventualno mogli ostaviti kolica. Da se zapita zašto ih nema i da se seti kad je takvu gradnju odobrio i za koliko para. Da na prste nabroji podrume u koje malo-malo ne nadire voda. Da se seti gde živi.

Ako se ne seti, možemo malko i da mu pomognemo.

Majke koje svoju decu vuku uz stepenište nekoliko spratova, s kolicima u jednoj ruci, bebom u drugoj a kese nose u zubima, su tempirana bomba.

Ne valja da pukne.

PROVERITE KOLIKI STE PEDER

Ovih dana se digla strašna dževa oko vesti da su Amerikanci, uzrok svih naših nesreća, odobrili gej brakove. Umesto da se radujemo što će sada svi postati pederi i što će seme polako ali sigurno da im se zatre, mi digli dževu, ko da nam se radi o glavi, o plati i o penziji. Oh, wait, sve su nam uzeli, ali mi i dalje ćutimo. Nama je važnije dupe, da prostite.

Ne lezi vraže, ovi naši domaći izdajnici vs strani plaćenici koje dotira Soroš najaviše nacrt zakona koji pominje takvo šta i kod nas, i ako to zlo ikada prođe, pederi se više neće pederisati samo u svoja četiri zida, nego će možda nedajbože i decu da usvajaju, onu našu, što smo napravili pa ostavili. Voimjaoca!

Prvo i prvo, kao što svako zna, Srbin ne može biti gej. Ovi što se pederišu su neki ubačeni elementi, jer pravoslavna vera to ne dozvoljava, a zna se ko parkira traktor a ko otvara kapiju u našoj (sekularnoj) državi. Samo u Srbiji pederi su automatski i pedofili i ostali na „ili“, dok ovi što su prvi seks vežbali s ovcama ili opštili s maloletnim dečacima u crkvi to nikako nisu. Ako nosiš pravu uniformu, nisi peder. Dva i dva su četiri.

A to što naučnici tvrde da se pederi rađaju sa sklonostima prema suprotnom polu, to mačku o rep. Pa ko je još video da u vojsci, policiji, crkvi i politici ima pedera? Nema, zato decu treba usmeravati na pravi put, a ne dozvoljavati im da budu frizeri, umetnici i modni kreatori, pa da sutra piju koktele umesto šljivovice i još isturaju mali prst. Pomerila sam se s mesta, za svaki slučaj.

To što se oni vole, to je njihova stvar. I heteroseksualni parovi se vole, pa se ne krešu u dupe. Dobro, i ako se krešu, bar nisu pederi. Jer, ako okineš ženu u dupe, to je drugačije pošto peder u tom uživa a žena ne. A ako napraviš neželjeno dete, tu su institucije. Sve smo organizovali, nema greške i niko nije zakinut.

E sad, to što deca u domovima nemaju šta da jedu, što nema ko da ih zagrli, nauči da hodaju i govore, što često imaju agorafobiju i što ih kasnije izbace na ulicu ako se neko ne smiluje pa ih usvoji, to nije naš problem nego problem države. I to nisu naša deca, ali nema veze – ne damo ih pederima makar ih morali postreljati. I pedere i decu.

Sve je to zbog toga što mnogo brinemo o porodičnim vrednostima i imamo razvijenu nacionalnu svest. Jeste da mnogi ne znaju ni u koji razred im ide dete niti s kim se druži, ali to je zato što razmišljamo globalno i jako nam je bitno da se rađa što više dece. To se jasno vidi po zakonima i svaka trudnica može da vam opiše divan tretman koji je doživela u porodilištu, a novčanu i moralnu pomoć koje dobijaju i od države i u porodici ne treba ni pominjati jer nismo tu da se hvalimo, nego da se, da prostite, jebemo.

A ovi što su nešto bogu zgrešili pa su neplodni, ti mogu to isto. Da se jebu desetak godina, dok eventualno ne stignu na red kao usvojitelji. Posle takođe mogu da se jebu i to bez kondoma da ne bude da su na nečemu zakinuti.

Neki se pitaju kakav bi to loš uticaj mogao gej par da ima na dete. Reči nemam. Svako zna da bi to dete sigurno postalo gej i pravilo nove gejeve po Srbiji dok ne ostane Srba za pod šljivu. Takođe, sigurno bi upražnjavali seks pred detetom kao što rade svi ostali normalni parovi, pa bi dete pomislilo da je kres u bulju mejnstrim. Zlobnici koji pominju takozvane činjenice da se pederluk zasniva na ljubavi a ne samo na seksu su odavno provaljeni. Na primer, ja sam jednom videla na Google-u da je jedan peder bio i pedofil, pa je spopadao dečake u školi. To je pokazatelj da su svi isti i treba ih potrpati u rezervate, za svaki slučaj, jer budućnost srpske porodice je naš prioritet. A to što malo-malo pa izbace nešto o zlostavljanju dece u heteroseksualnim porodicama, to su sve čiste laži koje nam podmeće jak gej lobi.

Neko je dao predlog da, s obzirom da ih ne daju pederima, svaka srpska familija treba da usvoji bar po jedno nezbrinuto dete. Kakva glupost, pa ko zna čija je to krv i kakva je to genetika, da ne pominjem da to treba hraniti i oblačiti. Pa ne možemo da izađemo na kraj ni sa svojom decom, a kamoli s ko zna čijom i ko zna kakvom. Briši to, a ovog što je predložio na njivu, da oseti šta je muka, pa mu takve stvari više neće padati na pamet!

Neka, još veća budala, je pitala šta biste radili kad biste saznali da vam je dete gej. Čuj, gej, hahaha, pa to jednostavno nije moguće! Svako normalan će shvatiti da mu je dete zamenjeno u porodilištu ili da mu se žena švalerala s gejom, pa će tu nakazu izbaciti iz kuće. Oni koji podržavaju takvu decu su rušitelji tradicionalnih vrednosti i treba ih takođe postreljati da ne opterećujemo budžet džaba.

To ionako nisu naša deca, kako god okreneš.

Većina srpskog življa bi radije (tuđe) dete dala divljim životinjama u džungli, jer, ako su mogli Balu i Bagira da odgaje Moglija i od njega da postane onakva ljudina, što ne bi mogli još par hiljada ostavljene dece da damo njima.

Eto ideje – i vuk sit i ovce na broju! Decu koju ostave (heteroseksualni) roditelji treba ostaviti na ivici šume. Neka divlja životinja će ih već naći i dovesti u kuću, jazbinu ili brlog da napravi od njega čoveka, kad mi nismo u stanju. Automatski bismo smanjili troškove oko hrane, odeće i školovanja i rasteretili budžet, a dete bi živelo u zdravim uslovima, a ne da odrasta na bigmekovima i kojekakvoj genetski modifikovanoj hrani i da počne da sluša Madonu pa da sutra postane peder i da odgaji pedera.

Nema na čemu.

STOLI ME BOJKO

Najbolji način za odvikavanje od poroka poput kafe i cigareta je iščitavanje vesti ranom zorom. Em će da vas zaboli želudac, doduše, ne od kafe na prazan stomak nego od vesti, em ćete da upalite pljugu naopačke ili je progutate pa zalijete kafom, čisto da skrenete malo misli s onoga što čitate. To vam nekako dođe ko da ste već doručkovali, jer kintu za doručak svejedno nemate. Ako pak dođete u napast da ugasite užarenu cigaretu tako što ćete je nabiti sami sebi u oko – nemojte, setite se da niko za vas neće poslati ni jedan jedini SMS, a kako drugačije da se lečite? Polako i mirno, kao na klanje.

Jednom je i meni došlo da platim RTS – beše to onomad na jednoj sedeljci kad je na TV-u pičio neki film ispresecan reklamama, a mi čekali da nam iz porodilišta jave da li je Goran ponosni otac muškog ili ženskog deteta. Reklamnih blokova je bilo toliko i tako su dugački bili da smo igrali igru pogađanja – ko se prvi seti koji film gledamo, taj ne mora da ide po pivo. Sećam se da je za vreme jednog takvog bloka drugar umesio i ispekao picu, ja skoknula do kuće po novčanik koji sam zaboravila a jedna devojka ostala trudna. Došlo mi je da im platim, samo da prestanu. Možda bi tada voditelji imali dobru dikciju a voditeljke pristojne haljine, ako već program ne valja.

Doduše, ne znam nikoga ko nema kablovsku, IPTV ili nešto slično, neku skalameriju koju platiš oko 1000 dindži mesečno i imaš 100 kanala za te pare. Imaš i taj nesrećni RTS, takozvani servis građana a u stvari sluge režima, koji god da je na vlasti. Oni se godinama finansiraju iz budžeta, dakle od naših para, zatim od reklama čiji je sekund među najskupljima na medijskom nebu naše nebeske Srbije, pa stranački plaćeni program, pa nameti ko u feudalizmu a ipak još uvek nisu otvorili još 30 kanala i pokupovali svim radnicima jahte, nego će da nam opale još jedan namet u te svrhe jer propadaju. Čini mi se, da imaju budžet CNNa ili BBC-a, ne bi oni umeli da naprave valjan TV program, da prostite. Ipak treba izdržavati te silne radnike poprimane preko crte.

Jedno znam – za njihov malo je reći nekvalitetan program, očajne voditelje, reprize repriza repriza i informativni program za koji svi znamo zašto je takav, KRIVI SU GRAĐANI KOJI NE PLAĆAJU PRETPLATU. To nam poručuju „zvezde“ javnog servisa.

Kažu, da bi RTS funkcionisao normalno, neophodno je da naplata bude 80%, što je tričavih 11 miliona evra mesečno. M E S E Č N O (probajte sa spelovanjem, tako period izgleda mnogo duže nego što jeste). Ovako su jadni prinuđeni da funkcionišu sa samo 3,5 miliona evra vaših para. Mesečno. Mislite da je to mnogo? To je samo par tričavih škola, zabavišta, domova zdravlja, opet mesečno, a vi pokušajte da se ne smejete dok čitate vesti s reflektorom uprtim u vas, dok se puder topi k’o Joksimovićeva faca na novu Prada torbicu Olivere Kovačević.

Budimo pošteni, koje domaćinstvo može da opstane ili nedajbože posluje s tako mizernim fondom?! Pa tu nema para ni za saksofon u koji gosti mogu da vrše nuždu, tu nema para ni za Šanelov milje preko daske za wc-šolju, a o egzotičnoj remix kajgani od suncem okupanih albatrosovih jaja prelivenih ptičjim kiselim mlekom  kao okrpljenje za voditelje da i ne govorimo.

S druge strane, RTS se svojevremeno hvalio kako je veoma mali broj ljudi koji ne plaća pretplatu. Tu neko nekoga, srpski rečeno, jebe. Sad, ko se tu zajebao i ko je koga zajebao to je svima jasno, važno je da ćemo da pljunemo 500 dindži mesečno da bi oni nastavili da funkcionišu. Mislite da je patriotizam besplatan? Šta je bilo, miševi?

Pošto je trend da tajkuni kupuju firme koje su žile kucavice naše države, predlažem da neko kupi i jadni RTS. Obavezno neka to bude neko polupismen, da ne bečimo oči na glupe školske i edukativne programe, kojekakve Opstanke i ostale dosadne sadržaje od kojih smo se potpuno odvikli, nego da nam opali taj Bolji Život još jedno 50 puta, da se setimo kako se nekada teško živelo i da budemo zahvalni ovoj drržavi što nas je spasla prodaje benzina u flašama pored puta. To je svakako mnogo lakše nego vratiti kulturno umetnički program a koji nema veze s Žikinom šarenicom i babama za češljanje.

Stoli me bojko da plaćam taj samozvani javni servis koji po svim mogućim zakonima NEMA pravo da naplaćuje pretplatu svim građanima. Čuj mene po zakonima, hahaha, zaboravila sam na tren gde živim. Evo, meni prvoj neka skrembluju taj propagandni program vlasti kod kablovskog operatera, jer ne nameravam da ga gledam niti da ga plaćam. Ako već moramo da imamo javni servis, onda bi to trebalo da izgleda ovako – da se tačno definiše koliko sati dnevno mora da se emituje takav i takav program, da se izbace reklame, golotinja i što je najvažnije – nema partijskih pobratima, kumova i ljubavnica. Znam, ko u oko da sam vas ubola.

Državo draga i vi koji je pljač… vodite, da vam kažem nešto – da ste vi redovno isplaćivali plate ovoj šačici što uopšte ima posao i uradili bar deo onog što ste nam obećali a ne uvodili samo nove namete od kojih jedino još danak u krvi nismo dali, mi bimo možda i zažmurili pa platili ove nebulozne, bezobrazne i neustavne stvarčice. Ovako, što se mene tiče, vama na dušu to ide što Milka Canić nikada neće izgovoriti nešto drugo osim „Dobro veče!”

More, mrš!