WELCOME TO SERBIA

Kada biste strancu morali da objasnite funkcionisanje ove zemlje zarad lakšeg razumevanja iste i boljeg i lepšeg boravka u njoj, sigurno ga ne biste uputili na stranicu Turističke organizacije Srbije. Na Google, braćela! Neka gugla, pa kad vidi da je svaki strani državljanin vredan divljenja poreklom Srbin, neka uzme ta svoja eura pa nek’ ih strpa u guj’cu, što bi rekao jedan naš ministar.

Kao prvo, svaki stranac treba da zna da ulazi u slobodnu zemlju. Slobodno se šetaju lopovi, manijaci, ubice, a oni najopasniji po našu državu (oni koji nisu vezali pojas) su na sigurnom – iza rešetaka.

Najprihvaćeniji oblik pisane reči u Srbiji je spisak. Bilo da je to birački spisak ili spisak za kupovinu, svaki Srbin ga ima i raduje mu se beskrajno. Gde god da se dene na nekom je spisku, najčešće na listi čekanja. Zato je u narodu zaživela krilatica “sve po spisku,” to nam nekako dođe kao molitva i skoro potpuno je zatrla arhaične izraze kao što su “dobar dan,” “izvinite” ili “hvala.”

Ako govorimo o poreklu, opšte je poznato da su dinosaurusi nastali od Srba, da je svaka poštena srBkinja nastala od Adamovog rebra, a da smo nebeski narod to već i vrapci znaju. Svako malo Srbi pogledavaju u nebo da zahvale Bogu što nas je turio upravo ovde. Koliki smo vernici stranac može primetiti na svakom koraku jer se Srbi krste ne samo u crkvama nego još češće pred izlozima, u gradskom prevozu ili kad vide račune. Da smo daleko ispred svih svedoči činjenica da Srbi daju imena svojoj deci i po avionima jer nemamo dovoljno svetaca, zato svako malo progasimo nekog svecem. Deficit, jebiga.

Osnovna sredstva plaćanja u Srbiji su šipak i crta, ako je baš frka možete koristiti i platežne jedinice kao što su mito i korupcija, od volje vam. Najbrži način da se obogatite je nošenje gajbica.

Što se tiče geografskog položaja, Srbija do Tokia! Što reče neko, Beograd nam je na vodi, građani su nam na ‘lebu i masti, ostatak zemlje je pod vodom.  Svako ko je ikad kročio ovde zna da je Srbija centar sveta i okolnih planeta. Zato nas svi toliko mrze i o glavi nam rade. To će stranac primetiti čim uđe u zemlju, ne samo po cenama putarina nego i po tome što su nam putevi iskrpljeni i propali, a infrastruktura neobična, što je sasvim razumljivo, jer najveći deo novca ulažemo u svemirski program. Ipak smo mi nebeski narod, Zemlja je samo naša usputna stanica i nema potrebe da bacamo novac poreskih obveznika u vetar. Jedino u šta ulažemo ovde je svetlo na kraju tunela koje je zaštitni znak i lajtmotiv našeg bitisanja na ovoj planeti. Mi letimo u nebo i znamo svoj put!

O svojoj deci vodimo računa – čim se dete rodi, umesto pelena mu kupujemo mobilni telefon. Splavovi su trenutno najpopularnija igrališta za decu. Igračke se smatraju uvredom po komšiluk. Kace s kiselim kupusom su dobrodošle. Kada deca odrastu, rado ih posećujemo u zatvorima. Da se ogrebemo za kintu.

Osnovno zanimanje na našim prostorima je menadžer. Na primer, higijenska radnica pri toaletima (u narodu poznatija kao klozetarka ili Baba Sera) je menadžer odvodnih cevi i otpadnih voda. Ako niste upisali menadžment, to je isto kao da se niste ni školovali.

Kultura koja najbolje uspeva u Srbiji je ambrozija. Najposećenije kulturne znamenitosti svakog grada su kafići. Kad je u pitanju slikarstvo, ako niste kriminalac, stvari s kojima se vi možete slikati su računi, plate, zdravstvena knjižica i diploma. Ako jeste, običaj je da organizujete izložbu ili koncert. Naši najčitaniji pisci su zaposleni na lokalnim televizijama tako da nema potrebe da kupujemo knjige, sem ako nemamo poriv da ih uklapamo uz regal. Obzirom da smo zemlja koja je na evropskom putu i potpuno okrenuta budućnosti muzeje zatvaramo jer samo smetaju na putu prosperiteta.

Muzika: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine! Kod nas su najcenjeniji duvački instrumenti stoga skoro svaki Srbin na čelu s Vladom svira kurcu. Eventualno klavir, ako je iza rešetaka. Na Pesmi Eurovizije više ne učestvujemo jer nas namerno miniraju, što smo zapazili još davno kad smo poslali pesmu “Brazil.” Od tad smo promenili ploču i sad svi uglas zapomažemo: ”Azil!”

Sport – Bravo Nole! Ceo svet zna da je najveći sportski događaj u Srba penis. Htedoh reći tenis. Nema Srbina koji se ne bavi sportom! Bilo da je u pitanju preskakanje rata, beg od policije ili jedna od najjačih disciplina u nas – bacanje kese sa smećem s balkona. Pogodak bez koske u glavu vredi 3 poena. Trenutno se radi na smanjenju zagađenosti tako što se propagira da se na posao ide biciklom. Ako nemate posao, ništa ne smeta, možete biciklom da krenete u pljačku banke.

Klima – Zajebana. Oblačimo se po buvljacima, svlačimo po splavovima. Sve što kažemo može da vas zbuni i zato je jedina preporuka: obucite se slojevito.

Bolesti – sem opasnosti od promaje i sedenja na ‘ladnom betonu koje izazivaju sigurnu smrt, Srbi ne oboljevaju. Nismo mi mačiji kašalj da trčimo kod doktora za svaku sitnicu, mi kad obolimo odmah i umremo. I to od najopakijih bolesti, junački! Jebeš oboljenje ako nije toliko retko da ga nazovu po tebi. Zato u zdravstvo ne ulažemo i zbog toga su nam bolnice opremljene samo zidovima, ali su zato crkve opremljene podnim grejanjem, da na kolenima možemo moliti za zdravlje svojih bližnjih.

Mogli bi mi još da se hvalimo ali nećemo, da nam ne nagrnu silni turisti u Srbiju kada vide da sa naših česmi teče izvorska flaširana voda i da nam pojedu sav kiseli kupus. Više volimo da idemo mi kod njih, makar jeli onu njihovu genetski modifikovanu hranu i plaćali ležaljke 2 eura, umesto da damo tri puta više našoj braći iz Montenegra. Svaki rodoljub bez roptanja podnosi takvu žrtvu te hrli u inostranstvo, makar morao da radi. To ne treba da čudi kad znamo koliki je prirodni priraštaj u nas. Ima nas toliko da veći deo populacije jednostavno moramo da šaljemo preko, da ne bi ovde jedni drugima sedeli na glavi. To ništa ne smeta jer je poznato da su oni iz dijaspore u stvari najveći Srbi, čija je jedina želja da se vrate u maticu jer je ovde život bajka.

Dok nas deportacija ne sastavi!

SREĆNA VAM RUSKA SALATA!

Evo, malopre rekoše da je 20.000 Slovenaca PREPLAVILO prestonicu i da će sada da nam krene. JUPIIII!!!! Doduše, zameraju nam štošta, na primer to što imamo premalo muzeja, jer je svakom normalnom jasno da su oni tu svakako zbog kulture jer da nisu ne bi ni prevaljivali toliku maršrutu da čuju SrBsku MaIku koja svira besplatno na trgu i deli ‘lebac beli. Svakako nam je jasno da su to sve akademski gradjani koji nisu kupili diplome k’o ovaj naš šljam, nego su lepo i na miru pozavršavali to što su imali a u pauzama učenja su isključivo u muzeje išli, naravno u slučaju da pozorišta nisu radila. Koji će nam qratz Deda Mraz, sikter bre Deda, naša srca su puna i ovako a sad kad se napune i džepovi ima da te prodamo komšijama pa ti njima uvaljuj inflacije, stabilizacije i kojekakve tranzicije.

Srećna Nova godina

Već vidim bogatu Srbiju, koliko već sutra, jašta. Srbiju koja je saginjati neće (sem u slučaju da neko poželi da je naguzi), jer smo poznati kao jedan prijateljski narod koji svakom posetiocu širi n… htedoh reći prima ga u zagrljaj i širokog srca mu zavlači ruke u džepove, jer je eto tako navikla da postupa i sa svojim gradjanima. I znam, sad će se naći oni zluradi koji će primetiti da 20.000 turista koji su došli u naš beli grad nije neka značajna cifra, da nisu odsedali u hotelima s pet zvezdica, da nisu baš naročito ni poznati po trošenju para i da ih baš i nemaju previše jer čuvaju za skijanje. To nije nikakav problem, ako mu uperiš pištolj u glavu i ciljaš u beonjače svaki normalan turista će da izvadi i bakšiš ako treba, poješće dvajes’ ćevapa a ne samo deset i još će i priloge da plati. Navikli smo mi tako da poslujemo, nema potrebe da otkrivamo rupu na saksiji i toplu vodu. I kao što je Ivo Andrić umeo da kaže „Jebeš splav koji se ne potopi za doček i jebeš doček ako nema mrtvih i ranjenih!“

Nego, šta ćemo mi s tolikim parama koje će da se sliju u kasu? Plašim se da se ne pokvarimo od tolikog izobilja i krenemo stranputicom. Primera radi, ako bi nam tim parama pokrpili rupe na putevima to bi bio direktan atak na džep svakog poreskog obveznika, jer više ne bi mogli da se tužakamo i dobijamo odštete. I kako onda struju da platimo? Zajebite, ne valja. Zamislite da svaki šaht dobije poklopac. Alooo, osećali bismo se kao da smo već ušli u EU, a zna se da onda više nema ni svinjokolja niti ostalih divnih plemenitih veština koje čine srBsku tradiciU. Šta je sledeće, da žene traže svoja prava? Božemesačuvaj i sakloni, spontano sam se prekrstila.

Još malo vam srećne Nove godine

Znam, mogli bi taj novac da daju onoj silnoj bolesnoj deci što im iste trebaju za operaciju. Mogli bi, ali naša vlada je pametna i gleda unapred. Šta ako ta deca ozdrave i sutra počMu da se drogiraU? O tome niste razmišljali, a? Znam da niste, zato politika i nije za vas. Nego lepo da pospešite srBsku privredu i razvoj tako što ćete one pare iz slamarice koje ste tu strpali da platite deci fakultete lepo potrošiti u tržnim centrima. Neće valjda komšija da ima više lampica od vas, neće on da ima bolje cipele za doček i da voza bolja kola? Šta je bre Slovenci, aj sad da vidimo čiji je veći, a?

Tako vam čovečje ribice i termi Čatež budite ljudi, pomozite našim političarima da zimuju i letuju i leče se u Švajcarskoj, jer ako nam oni pomru od gladi i bolesti ostaćemo brod bez kormilara, kao u prazno ispaljena signalna raketa! Imali bismo i mi para da prasetina nije 1000 dindži, a plata 20000 i da nismo toliko nezaposleni, verujte nam na reč. Mi smo svoje fabrike prodali na vreme i sad lepo možemo da dignemo sve četiri u vis i da se hranimo zdravo, korenjem. Manje zagadjenja, manje alarma ponedeljkom ujutru, više za SPC pa smo bliži Bogu kako god okrenete! 

Srećna da srećnija ne može biti uz srBsku maIku

I tako, kad Srbija pojede onaj gratis ‘lebac i namaže ga onim čime ga inače maže, a čime se maže wc-šolja, svanuće i ta 2014. Svanuće, makar nama nikad ne svanulo. Makar nikad ne ušli u EU. Makar i dalje klali po ulicama i rodjenim dvorištima. Makar nikad ne videli ni zimovanja niti letovanja. Kad se svi malo otreznimo, kad očistimo ulice kao što smo očistili džepove za praznike ostaje nam samo jedno. Da zagrlimo one koje volimo, da ih zagrlimo jako i da se setimo koliko smo se voleli kad smo imali da jedemo. I da letujemo. Bar nije rat. Bar je proleće usred zime. Bar su komšiji razbili glavu za doček, a ne nama. Bar su nam isekli struju pa se nismo trovali onim šundom sa TV-a. „Budimo pozitivni“, povikaše HIV bolesnici .

Jedna je srBska maIka. I svake godine je jedna Nova godina, logično

Nego da ja vama, kao što je i red, poželim da Novu godinu dočekate zdravi i pravi i da svaku sledeću dočekujete u istom maniru, jer koliko god problema imali i koliko god situacija ne bila obećavajuća, mi smo narod koji je preživeo svašta pa ćemo valjda pregurati i ove sitnice. Ako ništa, da mi dočekamo rusku salatu, pa nek ide život 😉 

Srećna vam bila!