KAKO SAM SISTEMATSKI USREĆENA OD PRIJATELJA

Dogodi se tako dan siv i odvratan, kada ništa ne ide ni od ruke niti od noge. Od rane zore stresovi, kvarovi, čmarovi. S akcentom na ove poslednje. To je dan kad se ne može ništa ni napisati i kad osećam da sve što iz pera izlazi liči na zonu sumraka i totalnu propas’. Tada zalepim slušalice za uši i odem da radim ono što najviše mrzim, da se dotučem, eto kakav sam prokleti mazohista. Onda mi se desi da ubacim šolju od kafe u veš mašinu umesto u onu za posuđe, da me struja opiči toliko puta da sam ozbiljna konkurencija Tini Tarner i da naočare nađem u fioci s escajgom, a kafu zateknem u frižideru.

E, takvo sranje mi se desilo pre neki dan. A tada sam opasna po sebe i okolinu i treba me zaobilaziti u velikim skokovima. I zaobilaze me ljudi, vide da sam raspoložena kao bik pred koridu i da vam kažem, to je najpametnija stvar koju mogu da urade. Umem ja i da otplačem malo, upalim onaj Animal Planet, gledam poganog lava kako jede jadnu malu antilopu i ridam kao Stanija kad joj izostane meca. I onda mi neko baci link, mene sve stra’ da otvorim jer očekujem da iskoči ona spodoba što sam par puta zbog nje kafu prosula po tastaturi i vrisne mi pravo u uvo, te pošalje bar hiljadu vati po izlazu krajnika i ošteti mi sluh. Kad ono, neko šarenilo, baloni, boje i vidim ja, to je neka stranica na Fejsu. Piše BABINE BRLOGARIJE. Ko je brate mili ova baba i šta ‘oće od mene? I ja tu otvorenih usta shvatim da je to MOJA blog stranica na FB, a nisam je ja pravila. Poklonili mi je drugari, Majnd Sabotaž i Nemanja Radović. Volim vas. Ma šta volim, obožavam!

Sve su oni lepo osmislili i napravili divne postere s posebnim logoom, znači, nema marnjavanja rođaci 😉 E tu sam, verovali ili ne, zanemela na čitavih pet minuta, što mi se dešava samo kod zubara, jer ja pričam i u snu i strašna sam torokuša. I umalo i da zaplačem a nema antilope na izdisaju. I počnem ja tu da skrolujem otvorenih usta, malo se smejem, a malo plačem, a nisam u PMS-u. Kad si srećan ti ponovi ovo sve faza 😉

I dan je odjednom postao jedno sto puta bolji i toliko sam se cerekala da sam zaboravila na pljugu i malo spalila stolnjak. Kogajebe! 😀 Tu je i jedna mlada gospojica novinarka koja me sasvim nezasluženo hvali, ja mislim da su oni njoj sto posto pljunuli neku kintu za to planinarenje 😉 I tu su moji drugari s Fejsa koji su svi do jednog potpuno nenormalni i zato ih volim toliko.

I sad ja moram da se pohvalim vama svojom stranicom koja je pizdary, srpski rečeno, i na kojoj ću odsadpanadaljeiubuduće kačiti sva moja pisanija, blogove i kolumne s portala za koje trenutno pišem. Ja se nadam da ćete vi to nekako preživeti 😀 Ako vam je baš dosadno i nemate pametnijeg posla, tamo su vam i linkovi do svih tih stvarčica, pa čitajte, kad već ne znate da napravite atomsku, kao ni ja što ne umem. To je samo trenutna faza, naučiću ja to 😉

BlOgodarim i pozdravljam sve one koji su doprineli da ja ovu tastaturu ne razbijem sebi ili drugima o glavu, terapijo stižem 😉
Da ne zaboravim, tu lepotu od stranice možete pogledati ovde, a možete mi se i priključiti na njoj ako ste dokoni koliko i ja 😉 Ljubi Baba!